Док се у Бразилу закувава политичка криза, а друштво дели у два непомирљива табора противника и присталица одлуке да бивши бразилски председник Инасио Силва да Лула буде притворен, у још неким државама Латинске Америке корупционашки скандали изазивају полемике у стручној јавности. Експерти ломе главу пред дилемом да ли је у региону заиста на делу борба против корупције или је то по обичају борба против политичких противника?
Аргентински „кејс“ личи на бразилски?
Ове недеље је бивша лидерка Аргентине Кристина Киршнер сведочила у случају у којем јој се на терет стављају прање новца и присвајање средстава која су била намењена државним инфраструктурним пројектима, а све у време док је она била на власти.
Киршнерова је пожурила да оптужи садашњу владу Маурисија Макрија да врши политички мотивисан прогон, који постаје део „нове регионалне стратегије против политичара који су успели да избаве милионе људи из сиромаштва“, отворено алудирајући на бившег председника Бразила.
Сличност ситуације у Бразилу и Аргентини још је очигледнија имајући у виду критику на рачун судске власти у обе државе. у првом реду „на тапету“ су се нашли Сержио Моро (Бразил) и Клаудио Бонадио (Аргентина).
Професор међународних односа Федералног универзитета Флуминенсе Едуардо Елено де Жезус за Спутњик објашњава да оно што се дешава у Бразилу иде у прилог промовисању ситуације у Аргентини.
„Пореде, на пример, бразилског судију Сержија Мору и Клаудија Бонадија који води процес у Аргентини. Осим тога, ти случајеви се слично представљају у медијима. Другим речима, ради се о томе да су они први открили чињенице које говоре о везама између бизниса и политике током изборних кампања и даљој прерасподели државних ресурса преко огромног механизма, који се самостално регенерише пред сваке изборе“, каже експерт.
Према његовом мишљењу, како бивше владе Нестора и Кристине Киршнер у Аргентини, тако и бивше владе председника Луиса Инасија Луле и Дилме Русеф у Бразилу, биле су на власти релативно дуго, односно 3 до 4 мандата и зато су сада државни механизам и систем финансирања партија претрпели промене које се тичу прерасподеле државних овлашћења.
У обе државе се тренутно воде жустре расправе, јер се многима чини да се иза судских процеса против корупције заправо крије борба против лево оријентисаних влада. Те сумње постају још израженије у контексту чињенице да популарност бивших председника Бразила и Аргентине само расте.
Научни сарадник Института друштвених и политичких студија Рафаел Резенде за Спутњик каже да корупција заиста представља озбиљан проблем за латиноамеричке државе, па ипак, „не би требало под плаштом борбе против корупције спроводити прогон било које политичке групе".
„Ваљало би пажљиво сагледати све правне норме које дефинишу ова питања, како би политичари, који имају различите погледе на случај, могли да учествују у судским процесима. Осим тога, неопходно је изучити да ли те обимне истраге воде ка практичним резултатима. Чини ми се да системски карактер корупције и међусобно повољан однос државе и тржишта нису нестали“, објашњава Резенде.
Перу
Током претходне године, две бивша председника Перуа, Алехандро Толедо и Оланта Умала, били су притворени у оквиру истраге у вези са случајем бразилске корпорације „Одебрехт“. А већ колико ове године, још један бивши шеф државе Педро Пабло Кучински, добио је 24. марта забрану напуштања земље у наредних 18 месеци. Та мера је у складу са процесом који води перуанско судство и истраге о томе да ли је Кучински такође добио новац од бразилске корпорације „Одебрехт“.
Последично, након што је сајт „ИДЛ Репортерос“ који објављује текстове из области истраживачког новинарства, публиковао 20 записника, где судије вероватно разматрају могућност да се „купи“ ослобађајућа пресуда, у центру новог скандала су се нашле управно судске власти Перуа.
Скандал је довео до тога да председник Врховног суда Дуберли Родригез, министар правде Салвадор Ереси и председник Вишег савета који поставља судије и тужиоце Орландо Веласкез поднесу оставку.
„Чини ми се да је мешање судске власти у оне области за које нису компетентни лоше за било коју државу. Традиционалне регионалне елите су у судској власти видели простор у којем маневришу ’њихови‘ и над којим друштво практично нема никакву контролу. Мислим да је мешање судства у политику део глобалног просеца којим се жели ослабити институција либералне демократије, којој тежи и Бразил“, закључује Резенде.
Еквадор
Случај „Одебрехт“ је такође довео до тога да се у притвору нађе и потпредседник Еквадора Хорхе Глас, који је био осуђен на шест година затвора због оптужбе да је примао мито од извођача радова у замену за велике инфраструктурне послове.
Из перспективе Едуарда Елена де Жезуса, после почетка истраге у Бразилу, тај се тренд проширио и на друге државе јер опозиционе групе виде могућност да се ситуација оконча“.
„Дешавања у Перуу и Еквадору, то су примери примене корупционашке шеме коју користи бизнис, али и читава сфера јавних набавки и јавних грађевинских радова. То је већ позната шема, када одређене партије дођу на власт, оне својим присталицама међу велики фирмама, односно финансијерима, омогућавају да дођу до крупних послова, па се опет новац практично врти у круг, међу једним те истим групама људи“, објашњава наш саговорник.
Осим тога, у јуну је бивши председник Еквадора Рафаел Кореа проглашен кривим у случају који је истраживао отмицу бившег члана Парламента Фернанда Балда, до које је дошло 2012. године. Кореју су такође обавезали да се сваке две недеље јавља суду и учествује у даљим истражним радњама.
Бивши председник инсистира на томе да нема никаквих доказа о његовој кривици и тврди да је постао предмет политичког и медијског прогона.
