Сами амерички војници одавно не напуштају територију базе, плашећи се одмазде грађана Инџирлика, у чијој се близини и налази војна база. У самом месту живи 40.000 људи.
Апел да се америчким снагама онемогући употреба базе у Турској је већ неко време актуелан. Први већи протест тим поводом одржан је после неуспелог државног преврата 15. јула 2016. године. Током покушаја пуча, са базе Инџирлик су полетели авиони танкери и допремили гориво авионима Ф-16, које су користили пучисти.
Локални становници, као и представници регионалних одељења различитих политичких партија у турској провинцији Адани, где се и налази база, у интервјуу за Спутњик оштро су критиковали поступке САД у односу на Турску. Они траже да се под хитно укине могућност америчкој војсци да користи базу, као одговор на санкције које је Вашингтон увео Анкари.
Становник места Инџирлик Мехмет Каја за Спутњик каже да су САД непријатељ Турске и додаје:
„Америка је започела рат против Турске, користећи као изговор хапшење свештеника. САД стоје и иза покушаја преврата 15. јула. Они не желе да се друге државе развијају, њихов једини циљ је да друге државе потчине себи. Одлука Турске да купи руске системе С-400 разбеснела је Америку, јер они желе да управљају светом. САД униште све где крочи њихова нога: ушли су у Сирију, Ирак, Либију и све те територије су постале руине. У Сирији су раније људи живели у миру и јединству, али после Арапског пролећа, почела су масовна убиства, ударио је брат на брата, почео је хаос. Турска не би требало да постане вазал Америке и морала би одлучно да брани своје позиције.“
Абузер Тунџер, још један саговорник Спутњика из места Инџирлик, сматра да је председник Америке „вероватно полудео“ ако је као своју мету изабрао Турску.
„Америка је започела рат против Турске и читаве светске економије. Они Турској не желе добро и у суштини су наш главни непријатељ. САД не испоручују Турској наоружање који смо купили код њих за наш новац, али врло радо бесплатно предају оружје курдским одредима самоодбране. А на све то они се веома противе куповини руских система С-400“, огорчен је Тунџер.
Власник мале продавнице у Инџирлику Назми Килич за Спутњик каже да Америка никада није ни била искрени пријатељ Турске.
„Људи су у околини базе отворили своје мале продавнице, очекивали су да ће амерички војници куповати овде, у нашем малом месту. Али почевши од 2015. године, амерички војници у страху од одмазде уопште не напуштају базу. Због тога је више од 700 трговаца принуђено да затвори своје продавнице. Раније је на територији Инџирлика живео подједнак број Американаца и Турака. У међувремену су амерички држављани отишли одавде, а њихово место су заузеле избеглице из Сирије“, објашњава Килич.
Селвер Каплан, председница регионалног одељења у Адани непарламентарне, лево оријентисане партије Ватан, истиче:
„Ми не желимо да на територији Турске буду било какве иностране војне трупе. Америчка војска би требало да напусти базу Инџирлик. САД су ушле у Ирак, донели су крвопролиће, тиранију. Иста прича се десила и у Авганистану. Југославија је својевремено била растурена, а рат у Сирији траје већ седам година. Без обзира где се нађу, САД око себе сеју хаос. Војна база у Инџирлику би требало да буде предата турским снагама, а сама Турска би требало да напусти НАТО“, категорична је Селвер Каплан.
Севил Араџи, још једна турска политичарка, председница регионалног одељења Партије рада у граду Адани, за Спутњик каже да је база Инџирлик требало да буде место одакле би почињали амерички напади на земље у региону.
„Ова и друге америчке базе у региону усмерене су против локалног становништва. База Инџирлик није ту како би заштитила Турску, већ напротив, представља опасност и зато тражимо њено затварање. Одавно се боримо за то. Као одговор на раст курса долара, турске власти предлажу бојкот америчке валуте, али тада би сав терет пао на леђа државе. Турска је независна држава и она би то морала да покаже тако што ће затворити врата базе Инџирлик, али и свих других војних база где су присутне иностране војне снаге. Наша држава је у стању да се самостално брани, а стране оружане снаге нам не доносе никакву корист“, закључује Севил Араџи.
