О могућности да се сусрет на овом нивоу одржи, било је речи још пре месец дана, свега једну седмицу након сусрета Доналда Трампа и Владимира Путина у Хелсинкију, што нам говори да су овај формат преговора утврдили управо њих двојица. Треба имати у виду да су управо Патрушев и Болтон други по реду важности у Русији и САД, када је реч о вођењу спољне политике.
Иако су 69-годишњи Болтон и 67-годишњи Патрушев практично иста генерација, њихови каријерни путеви се драстично разликују. Патрушев је цео свој живот посветио обавештајним службама и пре 10 година је са места шефа руске Федералне службе безбедности (ФСБ) прешао на своју актуелну позицију. Поред тога, Патрушев и Путин се познају преко 40 година, а последњих 20 година раде раме уз раме. Дакле, Патрушев је један од најближих Путинових сарадника, отуда и његов утицај на спољну политику Русије.
Са друге стране, Болтон је нешто сасвим друго — он никада није био близак Трампу, а и функцију саветника за националну безбедност обавља свега четири месеца. Иако је већ трећа по реду личност која је од почетка Трамповог мандата заузео место саветника за националну безбедност, он је веома брзо преузео диригентску палицу и постао најутицајнија личност када је реч о вођењу америчке спољне политике.
Ако је судити по писањима медија, Трамп верује Болтону, а у прилог му иде и чињеница да је изузетно искусан политичар — у државном апарату је био још за време Роналда Регана и постепено се пробијао, док није постао заменик државног секретара при Џорџу Бушу Млађем. Оцењује се и да је сплет околности допринео његовом тренутном успону, „будући да око Трампа никада није било „превише“ људи са спољнополитичким искуством, као што га има Болтон.
Са друге стране, Болтон има поприлично агресивне погледе на међународну политику, пре свега када је реч о иранском проблему, што иде на руку Трамповој спољној политици која, по свему судећи, није претерано ратоборна, иако Трамп воли с времена на време да заплашује јавност управо том тематиком.
Самим тим, није ни чудо што је управо Болтон био тај који је припремао састанак између Трампа и Путина у Хелсинкију и због чега је већ боравио у Москви крајем јуна, како би прецизирао место и време одржавања тог самита.
Ако се сагледа и историја билатералних односа између Русије и САД, ово није први пут да се састају саветници за националну безбедност — сличан сценарио се догодио током 70-их година прошлог века за време државног секретара Хернија Кисинџера, када је тадашњи саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински успео да баци на њега сенку, пре свега по спољнополитичким питањима.
Тренутна ситуација са шефом спољне политике Мајком Помпеом је мало другачија. Наиме, Болтон га није у потпуности бацио у задњи план — Помпео се и даље бави, рецимо, Северном Корејом, иако је у односима са Русијом поприлично у задњем плану, што се може и видети из броја сусрета између њега и Сергеја Лаврова, којих у последњих четири месеца није било уопште. Иако не треба умањивати вредност и утицај Лаврова, свакако сусрет са Патрушевим има већу тежину, јер је са њим могуће разговарати и о војним питањима, па и о сарадњи безбедносних служби.
