Иако је реч о занемарљивом прошлонедељном расту малопродајних цена од 11 до 30 пара по литру, реално гледано разлога ни за толику корекцију нема.
Тим пре што је у претходне две недеље гориво, с истим овим курсом долара и евра, стабилним динаром и ценом барела нафте, поскупело око два динара у зависности од врсте деривата.
Уместо прошлонедељног објашњења да је разлог скока цене у малопродаји то што је понуда била мања од тражње, сада се као оправдање наводи изузетно низак водостај Дунава, који отежава и успорава транспорт деривата из увоза.
Барже, каже Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, могу да се пуне до половине укупне запремине, а понекад и мање. Трошкови транспорта увозног горива су због тога увећани, али се за сада не очекује да ће овај проблем изазвати било какав поремећај у снабдевању.
Шта ће бити с ценом наредних дана зависиће, дакле, највише од водостаја, али оно што је извесно јесте да глобална потражња нафте такође расте, али не тако брзо као снабдевање. Мићовић наглашава да ће се све промене трошкова, које утичу на пословање на националном и глобалном плану, одразити на цене горива онолико брзо и у оној мери у којој је развијена тржишна конкуренција.
„Под трошковима се подразумевају сви улазни трошкови, од цене сирове нафте до разних државних такси. На уређеном тржишту, утицај конкуренције осети се и када трошкови пословања расту и када се смањују и увек иде у прилог потрошачима. На таквом тржишту опстају само нафтне компаније које рационално послују и које су у стању да издржа надметање, које наравно мора бити засновано искључиво на тржишним принципима, а не на било каквом виду протекционизма, или криминала“, каже он, пише Политика.
