Да ли би наша планета преживела тај удар? Да ли би се Месец распао деловањем Земљине гравитације?
Одговоре на та питања покушала је да дâ екипа која стоји иза популарне научне фејсбук странице „What if“ (Шта ако).
Месец поприлично утиче на живот на Земљи својим деловањем на плиму и осеку, али и на климу наше планете. Могли бисмо да кажемо да живот на Земљи чини угоднијим, али да ли би могао да га уништи? Не једним ударцем. Кад би Месец из неког разлога почео да пада на Земљу дошао би до нечег што се зове Рочеова граница.
То је тачка на којој су гравитационе силе које држе сателит слабије од плимних сила које тај сателит покушавају да растргну. Лаички речено, кад би се Месец приближио Земљи на мање од 18.500 километара плимне силе би га растргле, а његови би се комадићи скупили у величанствен прстен изнад екватора, сличан оном који има Сатурн.
Таква ситуација не би дуго потрајала, већ би након неког времена ти комади почели да падају на Земљу, попут кише астероида, што би могло да доведе до уништења читавих градова.
Међутим, наши би проблеми почели пуно пре тога. Кад би Месец почео да се приближава Земљи, његов би утицај на плиму био пуно већи. До времена кад би досегао Рочеову границу плиме би биле високе и до 7.600 метара. Наша планета би била уништена бројним цунамијима који би се догађали десетак пута дневно, преноси „Инфо.кс.нет“.
Тако велики таласи би откривали дно океана и уништавали сав живот у њему. С друге стране, ово би могло да буде решење за глобално загревање. Како би нам се Месец приближавао, тако би се Земљина ротација убрзавала. Дани би постајали све краћи и краћи, а температура би се на глобалном нивоу смањивала. Ако нас не би уништила киша од стотине хиљада астероида, не бисмо имали због да се бринемо.
