Према писању листа „Политико“, Брисел је ново велико „гнездо шпијуна“ у Европи. Лист подсећа да је шеф аустријске обавештајне агенције Петер Гридлинг изјавио у јуну да је „Брисел сада претекао Беч“ када је у питању густина „такозваних обавештајних служби ван ЕУ“.
Лист се позива на неименованог бившег белгијског обавештајца који је рекао да се „Хладни рат вратио, те да тренутно више страних агената ради у Бриселу, него у годинама пре пада Берлинског зида“.
Горан Матић, професор на Факултету за пословну политику и право београдског Универзитета „Унион“, за Спутњик каже да реч „шпијун“ асоцира на филмове о Џејмсу Бонду, затим на шпијунажу током Другог светског рата или пак на Хладни рат, када су се у Бечу и Берлину састајали совјетски, амерички и британски шпијуни.
Међутим, напомиње наш саговорник, Брисел није „легло шпијуна“ тог типа, из простог разлога јер је слика света данас потпуно другачија.
„Наравно да је у Бриселу велика концентрација како дипломатског кора, тако и разноразних институција, укључујући оне обавештајно-безбедносног карактера. Ту су и НАТО команда са комплетном обавештајном структуром, европске институције и банке и амбасаде бројних држава. У ситуацији када имате толику концентрацију великог броја институција политичког и финансијског типа, где се доносе битне одлуке и где се утиче на политичке и финансијске токове, сасвим је логично да имамо и велику концентрацију обавештајног рада, с тим што је он у неким ситуацијама каналисан кроз дипломатске канале, некад кроз војна представништва, а некад и у форми трговинских и компанијских представништава“, објашњава Матић.
Како каже, не само да је Брисел центар дипломатије и војних структура разних земаља, већ и сама ЕУ има читав сет безбедносно-обавештајних структура попут Европске одбрамбене агенције, Европола и Агенције за безбедност информација.
На питање да ли приче о великој корупцији унутар бриселских структура олакшавају рад на прибављању обавештајних информација, Матић указује да се ЕУ још састоји од 28 чланица и унутар себе има разне групације земаља које имају различите интересе.
„Ја то зовем ’евробизнис‘, јер унутар ЕУ имамо низ сукобљених интереса. Рецимо, зашто неки значајан пројекат не добије на пример Пољска, већ Португал и обрнуто? Јасно је да имамо борбу утицаја, трговину утицајем, лобирање, а на неки начин и корупцију. Велики системи на то нису имуни, а што је систем већи, он је и рањивији. Притом, шта је методолошки појам ’шпијунирање‘? Ако прикупљате информације то можете радити легалним и нелегалним каналима. Двадесет први век је век информација, што значи да више није проблем доћи до информација, него је проблем обрадити информације“, примећује Матић.
Подсећања ради, Парламент Немачке усвојио је пре две године закон којим се обавештајним службама омогућава да шпијунирају институције Европске уније и чланице ЕУ.
Такође, нису непознати ни наводи Викиликса према којима је америчка безбедносна агенција НСА прислушкивала високе немачке државне службенике. Викиликс је објавио два документа, један са скраћеним пресретнутим разговорима немачке канцеларке Ангеле Меркел и вишег помоћника у вези са грчком дужничком кризом, а други између британске обавештајне службе и НСА.
