Имајући у виду успехе Бијелог дугмета и Оркестра за свадбе и сахране, чак и они који не подносе Горана Бреговића морају му признати да је несумњиво (не само) наш најуспешнији музичар и композитор. Макар у комерцијалном смислу…
За поштоваоце лика и дела највећег „југословенског плагијатора“, Бреговић је највећи композитор кога смо икада имали. Међутим, најновији тренд у светској дипломатији показао је да је Брега, под старе дане, постао и бард спољнополитичке теорије, такорећи — Кисинџер из нашег сокака. Ако су се светске кризе донедавно решавале јавном и тајном дипломатијом, од пре неколико месеци уведен је један бреговићевски принцип — свадбе и сахране.
Пета свадба 5. октобра
Па смо имали неколико свадби и сахрана које су постале, у најмању руку, геополитичке атракције, али и проблеми. Свадби аустријске шефице дипломатије Карин Кнајсл присуствовао је руски председник Владимир Путин, што је изазвало бес западних медија и политичара.
На петој по реду свадби бившег немачког канцелара Герхарда Шредера очекиван је велики број званица из светског политичког џет-сета. Још се не зна да ли ће Путин присуствовати весељу, али се зна да ће председник Србије Александар Вучић бити почасни гост свадбе која ће се одржати историјског 5. октобра.
Средином маја, наизглед је дошло до разлаза између највећих савезника САД и Велике Британије, пошто краљица Елизабета на венчање принца Харија није позвала актуелног америчког председника Доналда Трампа, али јесте његовог претходника Барака Обаму.
Кад је реч о сахранама, покојни амерички сенатор Џон Мекејн у политичкој опоруци је забранио да његовом спроводу присуствује Трамп, али је тражио да му говоре одрже демократа Обама и републиканац Џорџ Буш Млађи.
О покојнику — све на списку
Његова смрт изазвала је бројне полемике у региону о његовом лику и делу на тему да ли је био злочинац или „пријатељ“ и хуманиста, а нешто слично, што већ спада у екс-ју политички фолклор супротан оној народној „о покојнику све најлепше“, десило се у Председништву БиХ због телеграма саучешћа поводом смрти бившег генералног секретара УН Кофија Анана.
Политички аналитичар и стручњак за односе са јавношћу Цвијетин Миливојевић каже за Спутњик да свадбе и сахране нису нови геополитички тренд, али да се стиче такав утисак јер су данас канали комуникација умрежени толико „да неке ствари просто не можете да не видите“.
Миливојевић подсећа да је у историји било много сахрана и свадби на којима су се могли видети „политички занимљиви сватови и учесници спровода“ и као пример наводи Титову сахрану која се сматра једном од највећих у другој половини 20. века. Кад је реч о политички значајним свадбама, подсећа на венчање принца Ренијеа из Монака са америчком глумицом Грејс Кели.
„Просто, још одавно постоји и потреба, да и ако нисте првобитно позвани, да се угурате у списак званица, било да је реч о свадби или сахрани на којој се очекује пун публицитет и од које се очекују и разговори у кулоарима у четири ока. Ти поводи, таква врста пи-ар догађаја у правом смислу речи су изузетна шанса да до таквих контаката дође“, каже Миливојевић.
Важна свадба и небитна Ангела
Иако је Путиново присуство на свадби аустријске министарке било идеално за „разговоре у четири ока“, наш саговорник сматра да је до велике галаме у западним медијима дошло, између осталог, и због тога што је Аустрија једна од ретких земаља ЕУ која у пуном смислу речи не примењује санкције према Русији.
Ту има и једна ствар која је узрочно-последична, а то је да је и данас у центру Беча споменик црвеноармејцима, што показује да постоји један део такозване тајне дипломатије која траје 70 година.
Има и детаљ који је, према Миливојевићу, порука дневно-политичке природе. Путин је тог дана ишао у Немачку да се сусретне са Ангелом Меркел, која, такође из својих прагматичних разлога, представља земљу која крши санкције ЕУ према Русији због тога што је неопходан руски гас, подсећа наш саговорник.
„Истовремено, он је показао да му Меркелова није толико битна и да, заправо, иде на неко пропутовање где прво иде на један догађај из задовољства и где ће на неки начин да покаже симпатије према политици Аустрије, а онда да одради домаћи задатак који се зове ’председник Русије се виђа са немачком канцеларком да би разговарали о чистом бизнису‘, у овом тренутку вероватно о транспорту гаса“, каже Миливојевић.
Светлости рефлектора — и на гробу
Кад је реч о изостанку позива за Трампа на свадбу британског принца Харија, Миливојевић истиче да је протокол британског двора мало другачији и да се не може сматрати чисто политичким протоколом, јер „постоје неке ствари које су традиционалне и нису у дослуху са модерним временима“.
Реч је о дешавању које је са становишта краљице Елизабете приватан догађај на који актуелни амерички председник није био поњегозван, али се она врло брзо срела са Трампом на једном битном званичном догађају у Великој Британији, подсећа он.
Кад је реч о Мекејновој опоруци, Миливојевић сматра да је његово право да одлучи ко ће му се појавити на сахрани и ко ће му држати говоре. Саговорник Спутњика сматра да је Мекејн као једна врста јавне личности која је стално живела под светлошћу рефлектора и после смрти наставио своју политичку причу, уз постизање апсолутног публицитета.
Са становишта пи-ара, свадбе и сахране су идеални организовани догађаји, закључује Миливојевић, уз напомену да је Бреговић именом свог последњег бенда показао да није само музички авангардиста.
