Карл Билт, Педи Ешдаун и Кристијан Шварц Шилинг, тројица бивших високих представника у Босни и Херцеговини (БиХ), укључили су се у дебату о такозваној корекцији границе између Србије и једнострано проглашеног независног Косова отвореним писмом шефици европске дипломатије Федерики Могерини.
Они у писму тврде да би нова промена граница на Балкану имала негативне последице по БиХ и да померање граница у нестабилном региону неће решити поделу, него ће је продубити.
„Довољно добро познајемо Босну и Херцеговину да знамо да ће то пружити подршку онима који желе да разоре ту земљу и који већ дуго позивају на повратак стања од пре Дејтона, уништавајући све оно на чему смо ми и наши босанскохерцеговачки партнери радили више од две деценије“, наводи се у писму.
Ниједна политика не враћа у поделе и сукобе на Балкану као политика промена граница, наводе Билт, Ешдаун и Шварц Шилинг, забринути што такву политику подржавају и званичници ЕУ.
Одређеним снагама у свету, пре свега Великој Британији, одговара статус замрзнутог конфликта на Балкану, јер решавање балканских проблема елиминише њихов одлучујући утицај на све што се на том простору догађа, коментарише писмо тројице бивших високих представника бањалучки аналитичар Анђелко Козомара.
„Видели смо да су у Македонији извели државни удар који није решио питање суживота два народа. Наравно да им не одговара договор Срба и Албанаца и не дозвољавају да се политичка руководства Срба и Албанаца сама договарају. Тако је и у БиХ — никада ниједан договор нису постигли вође три народа без присуства или ОХР-а, или америчке или енглеске амбасаде. Они желе да се овде што дуже продужи статус залеђеног конфликта, чиме, према њиховим проценама, елиминишу одлучујући утицај Русије на ово подручје“, сматра Козомара.
Подржавањем латентног конфликта који би трајао неограничено, ти кругови желе да постепено елиминишу улогу Русије и поново постану, како каже, господари живота и смрти на Балкану, а за то су ангажовали три бивша висока представника који су нанели највише зла БиХ.
Козомара подсећа на негативну улогу све тројице потписника писма: Карл Билт је као први високи представник занемарио злочине над Србима, фаворизујући Бошњаке као највеће жртве рата у БиХ, Педи Ешдаун је одузео Републици Српској чак 59 надлежности које су јој припадале према Дејтонском споразуму, а Кристијан Шварц Шилинг је РС одузео још десетак надлежности и увео непримењиве законе.
Као пример да је БиХ после Билта, Ешдауна и Шварц Шилинга постала немогућа држава, Козомара наводи да је актуелни сазив босанскохерцеговачког парламента за четири године рада усвојио свега два закона. БиХ је немогућа држава и не може да постоји на начин на који су је обликовала тројица потписника писма, категоричан је Козомара:
„Да је остала дејтонска БиХ, са само три овлашћења која су јој дата у Дејтону, она је имала неку шансу. Али високи представници, који се сада потписују на таква писма, на такве назови апеле, потпуно су изменили политичку структуру БиХ и онемогућили јој да даље живи као и свака друга држава.“
Регион, према Козомариним речима, нема будућности без директног договора народа — у Србији Срба и Албанаца, у Македонији Македонаца и Албанаца, а у БиХ Бошњака, Хрвата и Срба.
