Објављена архива укључује раније поверљиве транскрипте разговора првог председника Русије Бориса Јељцина и његовог америчког колеге Била Клинтона, међу којима се не спомиње само Путинов избор за наследника руског председника, већ и страх од могућности повратка Крима у Русију. Јељцин се плашио да ће неке усијане главе добити идеју да врате полуострво, а он није желео грађански рат.
Разговори између Јељцина и Клинтона имали су врло поверљив тон и представљају приличан контраст у поређењу са актуелним америчко-руским билатералним односима, који су пали на ниво „хладног рата“. Два председника, који су се један другом обраћали на „ти“, разматрали су готово сва питања која се не односе само на билатералне односе, већ и на проблеме у земљи.
У објављеним документима се види да је 21. априла 1996. године, месец и по дана пре председничких избора у Русији, током посете Била Клинтона Москви, Јељцин америчког председника упозорио на опасност од повратка комуниста на власт у Русији. Постојао је велики страх да би на јунским изборима за председника могао да победи лидер Комунистичке партије Русије Генадиј Зјуганов.
За време доручка у Кремљу Јељцин је одлучио да разговара са другом Билом о предстојећем гласању и упозорио га. „У америчкој штампи покренута је кампања која људе убеђује да се не плаше комуниста, да су они наводно добри и племенити људи. Томе не треба веровати… Више од половине њих су фанатици који све могу да униште. То би значило грађански рат“, нагласио је Јељцин.
„Они би укинули границе између република. Они желе да врате Крим. Они, чак, имају претензије на Аљаску“, упозорио је руски председник.
Касније је током истог разговора Клинтон изразио своју подршку Јељцину. Како примећује „Радио либерти“, Јељцин се као ватрени антикомуниста плашио да би Комунистичка партија могла да поврати власт и то се скоро и десило током председничких избора 1996. године.
Ипак, Јељцинов наследник на месту шефа државе Владимир Путин, упркос страховима првог председника вратио је Крим и, као што је предвидео Јељцин, земља није прошла без грађанског рата.
Иницијатор предаје полуострва Украјини био је „лично“ Никита Хрушчов — лидер СССР-а од 1953. до 1964. године. Захваљујући Хрушчову, Крим је 1954. из састава РСФСР предат Украјинској ССР.
Марта 2014. године, након промене власти у Кијеву, на Криму је одржан референдум о статусу полуострва. Гласачи су се, бирајући између проширивања овлашћења региона као дела Украјине и придруживања Русији, определили за другу опцију. 96,77 одсто гласача дало је подршку за улазак региона у састав Русије. После тога, Путин је потписао указ о уједињењу Крима са Руском Федерацијом.
