У случају потребе одговора на нуклеарни напад, Јединствени интегрисани оперативни план из 1964. године предвиђао је уништење индустријске моћи америчких противника. Између осталог, за то је било потребно уништити 70 одсто индустријског потенцијала СССР-а, уз могућу ликвидацију 71 одсто градског становништва.
У септембру је Министарство одбране Русије објавило документа према којима је у периоду Карипске кризе почетком шездесетих година на Куби погинуло шездесетак становника СССР-а.
Комитет начелника штабова САД је разматрао опције према којима је погибија становништва била главни критеријум победе над СССР-ом.
„Тачан број страдалих совјетских војника током операције није био званично објављен. Према подацима Министарства одбране Русије од 1. августа 1962. године до 16. августа 1964. године на Куби су погинула 64 совјетска грађана“, наводи се у саопштењу ресора.
У октобру 2015. године лист „Bulletin of the Atomic Scientists“ је објавио да је током Карипске кризе Америка грешком издала наређење о нуклеарном нападу. Догађај се десио 28. октобра 1962. године у четири тајне ракетне базе САД на јапанском острву Окинави. Капетан Вилијам Басет, који је био одговоран за лансирање ракета, добио је путем радио-везе наређење да лансира четири крстареће ракете са нуклеарним пуњењем.
