Најављени долазак америчког сенатора Рона Џонсона у Београд, потом у Приштину, али и у Скопље и Атину, како тврди Рајић, говори о томе да је више него очигледно да су таргетирана она места где Американци сада желе да активирају своју дипломатију и своју моћ политичког утицаја како би решили, ако је могуће, сва отворена питања на Балкану која су кључна и која би могла бити ускоро решена.
„Реч је о човеку који је изузетно близак сарадник америчког председника Доналда Трампа, самим тим њега можемо окарактерисати и као америчког политичког емисара. Он је политичар који је веома добро упознат не само са ставовима и плановима који су спојени са спољном политиком САД, већ и са безбедносним структурама Америке, што је у овом тренутку веома важно“, истакао је.
Треба имати у виду, истиче он, да Џонсон, рецимо, неће у овој турнеји обићи Сарајево, што шаље поруку да још није сазрело време да се у Босни и Херцеговини пронађе решење које би било прихватљиво за све три стране, а у складу са новим америчким приступом када је Балкан у питању, а то је приступ прагматизма.
„Американци не желе да једна страна у отвореним конфликтима, какви постоје на Балкану, добије све, односно да друга страна изгуби све, већ желе да сви изгубе по мало и да буду по мало незадовољни. За Трампа су такви споразуми можда и најодрживији и најбољи, што и представља један прагматични приступ у спољној политици“, објашњава Рајић.
Имајући у виду да се у Србији тренутно налази и амерички секретар за трговину Вилбур Рос, Рајић тврди да је тешко очекивати да такви догађаји могу бити изоловани. За разлику од Џонсона, који по свему судећи у Србију долази да саслуша ставове и стекне општу слику коју ће потом пренети кључним структурама у САД, а то су Бела кућа, Стејт департмент и Пентагон, Рос је у Београду са конкретним предлозима, оцењује наш саговорник.
„Наиме, Рос је дубоко интегрисан у америчку привреду, самим тим од њега можемо да очекујемо одређене понуде где бисмо ми могли да искалкулишемо колико нам то користи и да размислимо како бисмо евентуално окренули неки нови лист у односима са САД“, каже Рајић и истиче да би то могло пре свега да се тиче инвестиционог, али и финансијског сектора.
„Људи попут њега у принципу никада не одлазе у посете чисто формално или само да би пренели неку млаку политичку понуду. Они долазе са конкретним и јасним понудама како би Србија стекла увиду у то колико су озбиљне намере актуелног председника и његове администрације да се наша држава од сада па убудуће перципира више као земља-партнер, а мање као држава која је потенцијални противник или извор нестабилности и сукоба“, наглашава Рајић.
Он додаје и да је за Србију добра вест чињеница, како је то рекао Џон Болтон, саветник за спољну политику Трампа, да је америчка политика дуги низ година, када је Србија у питању, била на аутопилоту, али да то више није тако, већ да се сада слуша и српска страна и узимају у обзир и српски интереси.
„То свакако за нас представља један велики искорак и рекао бих да та промена није дошла сама од себе већ је последица једне дипломатске офанзиве коју годинама већ предводи српска власт, тако да сада видимо и позитивне последице и промене у ставовима и у самом Вашингтону, а треба бити свестан да се питање Косова просто не може разрешити без Вашингтона јер су Американци једини који имају конкретне инструменте притиска на Албанце на КиМ и то инструменте какве ЕУ нема ни изблиза“, закључује Рајић.
