Томе у прилог говоре све чешћи протести против миграната у земљама ЕУ, недавни сукоб на релацији Рим—Брисел поводом пријема избеглица, али и последња изјава министра иностраних послова Мађарске Петера Сијарта, који је навео да је „Европа постигла свој највећи успех захваљујући хришћанским вредностима“ и поручио да „што се више удаљимо од тих вредности, имамо мање шанси да повратимо конкурентну и снажну Европу“.
Према његовим речима, Унија је суочена са изазовима миграције, енергетске политике, тероризма и Брегзита. Иако је Сијарто рекао да поштује различита мишљења, инсистирао је на томе да би било антиевропски рећи да су они који имају мишљење противно преовлађујућем европском мишљењу — непријатељи Европе.
На питање да ли се у Европи формира својеврсна осовина заснована на антимигрантским принципима и како би она могла утицати на актуелну политику Брисела по том питању, историчар Саша Адамовић за Спутњик каже да та осовина већ постоји.
„Она је формирана кроз тесну сарадњу земаља такозване Вишеградске групе, које од почетка имају јасан антимигрантски став и једноставно не прихватају наметнуте квоте о пријему миграната од стране ЕУ. Са друге стране, после избора у Аустрији добили смо владу у којој је једна изразито антимигрантска странка — Слободарска странка Ханса Кристијана Штрахеа, а и сам канцелар Себастијан Курц је заузео чврст антимигрантски став. Значајне политичке промене десиле су се и у Италији, изузетно важној земљи за ЕУ, где су данас на власти две антиестаблишмент партије, од којих је Лига, коју води министар унутрашњих послова Матео Салвини, изузетно антимигрантски опредељена. Ова странка је, према последњим истраживањима јавног мњења, најпопуларнија међу италијанским политичким партијама“, напомиње Адамовић.
Он подсећа да су и раније, у неким другим државама ЕУ, постојале веома значајне антимигрантске странке, попут странке Герта Вилдерса у Холандији или партије Национални фронт Марин ле Пен у Француској.
„На северу Европе, у Шведској и Финској, раст популарности такође бележе странке које се противе актуелној мигрантској политици, попут партија Прави Финци и Шведске демократе. Ови други за буквално неколико дана очекују одличан резултат на изборима у Шведској. Осим тога, Немачку ових дана потресају велики протести због промигрантске политике коју је спроводила канцеларка Ангела Меркел“, примећује Адамовић.
Он подсећа да и Баварска хришћанско-социјална унија, традиционални политички савезник партије немачке канцеларке, све више заступа антимигрантску политику.
„У Европској унији расте талас отпора бриселској промигрантској политици, која је у ЕУ довела већ више од милион миграната, а важно је истаћи да су то све догађаји који претходе изборима за Европски парламент у мају следеће године. Како данас ствари стоје, у Европском парламенту ћемо имати снажну групу европских посланика са јасним антимигрантским ставом. Евентуални успех антимигрантских странака на предстојећим изборима, који је и те како могућ, сасвим сигурно ће морати да утиче на политику Брисела и политику отворених граница“, уверен је саговорник Спутњика.
Како каже, ако се прилив миграната не заустави, може се очекивати преобликовање политике многих европских земаља. Адамовић сматра да ЕУ полако губи компас, а да ће се политички сукоб између промигрантских глобалиста и антимигрантских суверениста наставити и заоштрити.
„Можда је време да се у Европској унији изврши смена политичких елита — ових глобалистичких, промигрантских, неуспешних, које су направиле толике проблеме Европској унији и довеле је на руб пропасти, и свих оних антимигрантских, суверенистичких, антиестаблишментских странака, које имају много више осећаја за национални и европски идентитет. Та жестока политичка борба ће се свакако водити у Европском парламенту, а пример Немачке нам говори да је сасвим могуће да се она пренесе и на улице, односно ван институција система“, закључује Адамовић за Спутњик.
