Потом ће се у подне обратити Србима са Косова и Метохије, на скупу у Косовској Митровици, говором у којем ће изнети околности, реално стање ствари, капацитете и могућности Србије да се дође до компромисног решења, којим би били уважени и интереси Срба и Србије на КиМ.
Биће то централни догађај његове дводневне посете јужној српској покрајини, током које је, у суботу, већ назначио шта Србија намерава да учини за економско јачање општина на северу, у којима су Срби већина.
„Хоћемо економски снажнијег и јачег Србина на Косову и Метохији, хоћемо да Србија помогне више“, рекао је Вучић, најавио инвестиције у свих 10 општина и позвао српске привреднике да улажу и у већински српске, али и у албанске средине.
Када је реч о Србима јужно од Ибра, поручио је да немају никакав разлог за забринутост, јер нисмо ни близу било каквог договора, али, и ако се нешто буде променило и прихватили његови предлози, рекао је, сваки Србин ће имати много више права него данас, те и неупоредиво бољи живот.
Нисмо близу договора, прецизирао је, јер за то нема подршке међународне заједнице, пре свега најмоћнијих европских сила, подсећа Танјуг.
Кад је реч о политичким порукама, пажњу је привукла његова порука да је време да са Албанцима разговарамо са много више међусобног поштовања.
Указао је, такође, у разговору са политичким представницима Срба са КиМ, да је питање Косова тешко и комплексно, да је зато такво и решење тог питања и поновио да је неопходно да се не изгуби из вида колико би Србе драматично угрозило свако рушење мира и стабилности на овом подручју.
Пуно је јунака, каже, који би „живот дали за КиМ, али ни дан не би живели на КиМ“.
Пуно је и оних који би само рекли — Косово смо одавно изгубили, признајте независност, да се не замајавамо.
„Најмање је обичних, рационалних Срба, који знају колико је ово тешко и комплексно питање, који знају да нити је све наше, нити је све њихово“, рекао је Вучић.
У суботу је посету започео у Зубином Потоку, где је обишао Центар за екологију и развој спорта и Центар Црвеног крста АП КиМ, затим хидроцентралу Газиводе, а потом газдинство породице Ковачевић у селу Ибарско Постење и Пољопривредну школу у Лешку.
