Судар моћника: Може ли Иран због воде да изгуби Ирак

Агенција УН за храну и пољопривреду и Светска банка у августу су објавили извештај у којем упозоравају да ће дефицит воде у земљама Блиског истока и Северне Африке бити све већи проблем који може да доведе до дестабилизације политичке ситуације у тим земљама. Такав сценарио већ видимо последњих дана у другом по величини ирачком граду — Басри.

Незапосленост, загађена вода за пиће и рестрикције струје, који су иначе хронични за тај рејон, изазвале су последњих дана насилне демонстрације у нафтној престоници Ирака. Колико је озбиљна ситуација у граду показује да је водом отровано око 18.000 људи, а постоји опасност и од избијања колере. Парадокс је да се у овом региону налази једно од најбогатијих нафтних поља у свету — „Западна Курна“, коју експлоатишу нафтни гиганти као што су италијански „Ени“ и руски „Лукоил“. Управо су просторије руске нафтне компаније и биле једне од мете напада.

Ирачки политиколог Хасан Мусави је рекао за Спутњик да су разлози за демонстрације у Басри заиста проблеми са водом и струјом и корупција, али да има и других разлога.

„На пример, њен географски положај, близина суседа, природни ресурси. Постоје и интереси САД и регионалних држава, на пример Саудијске Арабије, Ирана и других. Под покрићем грађанских демонстрација политичке снаге решавају своје задатке. Сада се на ситуацију у Басри одражавају и криза са формирањем Владе Ирака и политички конфликти како локалних, тако и страних сила“, сматра Мусави.

Овде су традиционално веома утицајни САД, Саудијска Арабија, Велика Британија и Иран, док је однос између сунита и шиита доста уравнотежен (40 одсто наспрам 60 одсто). Америка овог пута игра на суните, које је скинула са власти инвазијом на Ирак 2003. године. Тада је Вашингтон подржао шиите, не знајући да ће преко њих ускоро ирански утицај ојачати у Багдаду.

Демонстранти су управо на згради Представништва Ирана у Басри искалили свој гнев — конзулат је потпуно спаљен. Ирански политиколог Парвиз Немати вандалске нападе на иранске објекте у Ираку назива спонзорисаним и тврди да иза њих стоје САД и њихови савезници у региону којима није у интересу раст утицаја Ирана у региону.

„Након што се Ирак суочио са кризом државности Иран је био једна од држава која му је дошла у помоћ. Он је предузео максималне напоре да Ирак поврати контролу над својом територијом и тамо успостави миран живот. Безбедност Ирака је тесно повезана са безбедношћу Ирана. Када је Иран стао на страну Ирака у уништењу терористичке организације ДАЕШ-а, природно је да су САД и Саудијска Арабија, које подржавају терористе, осетиле озбиљну претњу — сви њихови планови су почели да се руше. Пошто САД имају доста новца и у сваком региону могу да нађу пету колону, сада су је нашли у Басри“, наводи Немати.

Познати ирачки новинар Елајџа Магде изнео је на свом блогу теорију да је у ствари у току борба за утицај између свеприсутног иранског генерала Касема Сулејманија на Блиском истоку и представника Вашингтона у региону Брета Макгерка, а протести су само један од њених инструмента. Почетком месеца Техеран и Багдад су почели да користе националне валуте у међусобној трговинској размени, што сигурно није остало незапажено у Америци.

У међувремену, ирачке власти су морале да повећају број полицајаца у граду, јер знају да не смеју да изгубе контролу над Басром у којој се добија 80 одсто ирачке нафте.