Према последњим подацима Министарства финансија укупан јавни дуг државе је на крају јуна износио 3,23 милијарде евра, односно 70 одсто БДП-а. Поређења ради, у години када је изгласана независност Црне Горе јавни дуг је износио „само“ 701 милиона евра, односно 38,8 одсто БДП-а.
Експанзија задуживања Црне Горе на међународним тржиштима нарочито је интензивирана од 2009. године. С обзиром да је огроман удио црногорског јавног дуга суштински спољни дуг, јер га држе стране банке и инвеститори, према тумачењу многих аналитичара, иако формално независна држава од 2006. године, Црна Гора је своју зависност од странаца у последњој деценији вишеструко увећала.
Експерт за финансије и независни посланик у Скупштини Црне Горе Александар Дамјановић сматра да је висок ниво јавног дуга последица прије свега „погрешног економског модела који се као такав креира од монетарног и економског осамостаљења Црне Горе већ последњих двадесетак година".
У разговору за Спутњик он каже да су власти у Црној Гори умјесто одговорног управљања јавним финансијама, које укључује и политику управљања јавним дугом, на дјелу спровеле неодговорно и непромишљено задуживање које је угрозило економску перспективу прије свега младе популације, док су истовремено створене огромне регионалне и социјалне разлике међу грађанима Црне Горе.
„Просто речено, црногорска власт је прољећно задуживање од 300 до 500 милиона евра сваке године користила и користи за финансирање све гломазније, али и све неквалитетније администрације у јавном сектору, од које је велики дио политички запошљен да би заузврат гласао за ту исту власт. Умјесто финансирања јавног сектора из пореза и доприноса, јавне финансије се финансирају управо растом спољног и унутрашњег дуга. Ова власт је перфидно израчунала да ће уредно плаћање пореза, накнада, концесија, као и сузбијање сиве економије и криминала и ширење пореске основице имати за последицу љутњу управо оних пореских обвезника који избјегавају плаћање пореза и дуга држави и који у замјену за то дају свој глас“, објашњава Дамјановић стање у Црној Гори у којој се гласом за владајућу странку на изборима „купује право“ да се не измирују обавезе према држави.
Имајући у виду садашњи ниво јавног дуга у односу на висину БДП-а, као и све актуелне трендове црногорске економије, Дамјановић сматра да Црна Гора у наредним годинама може једино да очекује даљи раст јавног дуга, па предвиђа да неће бити изненађење ако за пар година износ дуга у процентима буде на нивоу БДП-а.
„Наравно, увијек се чини да постоји неко дно, али то не мора да буде тако брзо. Док год у дијелу међународне заједнице буде постојала подршка такозваној ’стабилократији‘ у Црној Гори, биће отворени и канали финансирања од стране јавних и приватних међународних финансијских институција. Док та врата буду отворена, црногорска власт ће се и даље бесомучно задуживати. То што на међународном плану испуњава све налоге (и оне који су против држаних интереса саме Црне Горе), званична Подгорица ће наплаћивати отвореним вратима код међународних кредитора, што ће дуг само увећавати. Кад у једном моменту та политичка подршка нестане, онда ће бити веома лако црногорску економију дестабилизовати и споља и изнутра, а о томе наравно ова власт не води рачуна“, закључује Дамјановић.
