Националисти у Хрватској су непријатељски расположени према избеглицама, ЛГБТ особама, независним новинарима, уметницима, активистима за људска права и свима који су другачији или мисле другачије, наведено је у тексту норвешког листа, пренео је „Индекс“.
Лист даље констатује да Хрватска има нерешена гранична питања са готово свим својим суседима, али да се Хрвати, како пише, најважније од свега, боре са недостатком суочавања са прошлошћу и стањем људских права у земљи.
„Дагсависен“ наводи како су у Хрватској јаке снаге које желе да „ревидирају прошлост и очисте НДХ, која је била фашистичка држава и подржавала нацистичку Немачку током Другог светског рата“. „То је борба којој се не види крај и стварност коју све хрватске политичке вође морају узети у обзир“, пише лист.
Лист је цитирао и злогласну изјаву Фрање Туђмана да му је драго што му жена није ни Јеврејка, ни Српкиња.
Националисти и ратни ветерани упоређују НДХ и рат за независност Хрватске деведесетих, па није изненађујуће што се данас у Хрватској користи усташки поздрав „За дом спремни“, навео је норвешки лист, а преноси Танјуг.
У тексту се подсећа да је током НДХ у Јасеновцу убијено најмање 80.000 Срба, Јевреја, Рома и Хрвата који су се противили усташком режиму.
Лист спомиње и контроверзну улогу Хрватске у рату у БиХ, и констатује да се то петљање у унутрашње послове суседне државе наставља данас кроз интервенције председнице Колинде Грабар Китаровић око изборног закона у БиХ.
Националистичке снаге показују гађење према онима који желе помирење и решавање хрватских ратних злочина.
На пример, Иницијатива младих за људска права затражила је од председнице Колинде Грабар Китаровић да изрази жаљење за насиље и злочине против српских жртава војне операције „Олуја“. Ова невладина организација је брзо проказана као национални издајник у државним медијима, чланови су били изложени јавном прогону и мржњи.
Хрватски националисти користе реторику мржње као средство хомогенизације земље и према унутра и према Србији, упркос чињеници да је већина Хрвата и Срба у земљи уморна од сукоба и да желе да наставе живот, навео је „Дагсависен“.
Наводе и да је Католичка црква кључан актер у таквим националистичким политикама, и да се то нарочито видело када је била реч о ратификацији Истанбулске конвенције о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици.
