Уредник часописа „Политикологија религије“ професор Мирољуб Јевтић овако у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ оцењује договор председника Русије и Турске за који многи тврде да би могао да буде прекратница у будућим међународним односима.
„Због унутрашњих проблема које има, Трамп није у стању да се другачије понаша према ситуацији у Сирији, већ се тиме баве они који повлаче погрешне потезе. Мислим да је био ово одличан тактички потез Русије. Елиминисати опасност од интервенције ’дубоке државе‘ која би сигурно нанела озбиљну штету ефективама Башара ел Асада, мало примирити време и онда поставити услов да ти терористи морају да оду и да се цивили спасу.“
Колико је Идлиб сада битан за престанак сукоба у том делу света?
— Идлиб мора да се очисти, то је рак рана. Све приче да се ту налазе неке умерене опозиционе снаге које се боре за западни систем вредности су будалаштине. Тамо је или ДАЕШ или Нусра фронт, које подржавају САД, што је опет сулуда америчка политика, али је то њихова константа. Американци од Другог светског рата у исламском свету обавезно подржавају погрешну страну и видели сте како им се то вратило 11. септембра. Ипак, то је ништа у односу на оно што им се дешава у Ираку и у Авганистану. То је глиб из којег они не могу да изађу.
Лидери земаља ЕУ разговарали су на самиту у Салцбургу о проблему миграција. Да ли имају решење или је ипак на делу нечија намера да се промени целокупна крвна слика Европе?
— Ово последње је у питању. То је отворена политика једног великог дела естаблишмента Западне Европе заједно са Великом Британијом. Потребно је само да се подсетимо да је Дејвид Милибанд био министар иностраних послова Владе те државе и у једном тексту навео да питање ЕУ треба решити тако што ће се Европа проширити на све земље Медитерана и Блиског истока. Наиме, у том моменту су они хтели и Иран и Турску у ЕУ. Да се то десило, муслимани би већ били већина у ЕУ. Дакле, све ове приче око Фронтекса су само приче да би се превариле снаге као што су Салвини, Вилдерс и Марин ле Пен. Треба им анестезирање јавног мњења да десничари не добију на изборима, док они не доведу Арапе који ће за сва времена матирати националну Европу. Дакле, то је само игра чији је основни циљ потпуна промена крвне слике Европе.
Шта се крије иза Тачијевих речи да Србију нико не може да натера да призна независност Косова?
— Резултати које је Србија постигла, постигла је због садашњег саветника за националну безбедност америчког председника Џона Болтона који је 2008. године рекао да Косово не треба да буде признато зато што ће постати база исламског екстремизма. Испоставило се да су главни саботери политике САД све наше владе, јер не треба спомињати „велику Албанију“ и њихов национализам. Идеју „велике Албаније“ направили су Аустроугари и Италијани, нису је направили Албанци. Циљ Запада је да се направи „велика Албанија“. Кад наши спомену „велику Албанију“, мисле да ће изазвати симпатије код Европејаца да стану на нашу страну, а управо чине супротно.
Британски часопис „Економист“ је пренео да управо Лондон протура тезу о „великој Албанији“, али да се истовремено плаше и „велике Србије“…
— Дакле, они неће да дозволе да се Република Српска уједини са Србијом у нади да ће РС и Херцег-Босна контролисати муслимане да се не исламизују. Цела прича се врти око тога. Иста је прича и око Албаније — направити „велику Албанију“, да се Албанци не би радикализовали. Управо ми треба да покажемо то што прича Болтон, да дамо доказе да је све што се збива на КиМ то што он говори — да се на том подручју уместо „велике Албаније“ прави једна исламска држава које ће бити озбиљна претња читавом свету. Седео сам у канцеларији директора Хадсон института у Вашингтону, односно председника Кенета Велша, који је рекао: „Сваки пут кад споменете ’велику Албанију‘ и албански национализам више се борите за та два идеала него што се бори Хашим Тачи. Заборавите то и покушајте да докажете да је Косово база Ал Каиде“. То је било 2004, године, а ми никада то нисмо покушали. Тек недавно су наши политичари бојажљиво први пут споменули „Зелену трансверзалу“, а доказе за то ЦИА објављује у „Њујорк тајмсу“, никакви обавештајни подаци нам нису потребни.
