Нема алтернативе Дејтонском мировном споразуму, а евентуалне реформе треба да имају сагласност два ентитета и три народа. Подржавамо дијалог Београда и Приштине, али уз неопходност поштовања Резолуције 1244 Савета безбедност УН. Русија ће поштовати сваку одлуку грађана БиХ на предстојећим општим изборима, у које се не меша. Као што се није мешала ни у Македонији уочи референдума, за разлику од Запада чији су званичници походили Скопље отворено агитујући код грађана за једно референдумско решење. И није упитан улазак земаља Западног Балкана у ЕУ, али је недопустиво да се тим земљама извана намеће избор — или сте са нама или сте са Русијом.
Овако сажете поруке шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова током управо завршене посете Сарајеву и Бањалуци, које би могла да обједини и његова изјава да Западни Балкан не треба поново да се претвори у „арену за борбу“, биле су колико порука званичницима у БиХ и Републици Српској, толико и међународној заједници.
Важна је посета Лаврова у овом тренутку зато што је Западни Балкан у центру пажње Запада, коментарише за Спутњик некадашњи дипломата Зоран Миливојевић. Уосталом, пре само неколико дана то је потврдио и амерички амбасадор у Београду, оценивши да је стање у БиХ међу три главне теме.
„Русија, која је гарант Дејтонског споразума и која апсолутно има право и обавезу да штити интересе и БиХ и сва три народа у њој, врло јасно јe дала до знања преко министра Лаврова да је Дејтонски споразум основ сваког политичког ангажмана и функционисања који подразумева сагласност два ентитета и три равноправна народа и да само тако могу да буду обезбеђени мир и стабилност на овим просторима“, истиче Миливојевић.
Другим речима, Лавров је, објашњава саговорник Спутњика, подвукао руски став о поштовању суверенитета и територијалног интегритета БиХ, али само у условима функционисања изворног Дејтонског споразума, чији је Русија гарант.
То је, сматра некадашњи дипломата, важно због онога што се дешава у унутрашњој политици у БиХ, имајући у виду и предстојеће изборе и платформе неких странака које доводе у питање Дејтонски споразум, принципе и норме које он прописује у функционисању БиХ, али и у понашању међународне заједнице.
„Оно што је важно, послао је поруку да је практично истекла потреба за даљим постојањем високог представника у БиХ, институције која у ствари оспорава и политички и међународно-правни суверенитет функционисања БиХ из простог разлога што се показује да тај институт Високог представника није увек непристрастан и до краја не поштује оно што је утврђено и прописано Дејтонским споразумом како би требало да функционише БиХ“, истиче саговорник Спутњика.
Он је посебно издвојио и важним оценио сусрет Лаврова са шефом дипломатије Србије Ивицом Дачићем у тренутку када се косовско питање налази на врху интереса и активности посебно Запада, Вашингтона и Брисела.
„Оно што је подвучено, што има тежину, јесте понављање става да је међународно-правни оквир за Косово и Метохију кључан, односно Резолуција 1244 и да међународно-правни положај КиМ у том смислу не сме да буде споран и може само на тој основи да буде решен“, напомиње Миливојевић.
На питање како види прецизирање Лаврова да су његови и ставови председника Републике Српске апсолутно подударни о Косову, Македонији и Црној Гори, овај дипломата каже да је то, пре свега, била порука међународној заједници.
„Русија је преко министра Лаврова дала до знања да је она фактор од глобалног значаја, да се интересује за Балкан и да не прихвата да буде интересно одстрањена са Балкана. Односно, подвлачи да ће бити присутна на Балкану, да ту има своје интересе и да ће она те интересе штитити“, оценио је Миливојевић.
Он је подсетио на недвосмислену изјаву британске премијерке Терез Меј у Скопљу, где је дошла после самита ЕУ у Софији, да је британска политика сузбијање утицаја Русије на Балкану.
„Ја мислим да око тога постоји консензус у главним центрима Запада, да је у тој функцији и проширење НАТО-а. Али ова порука Лаврова из БиХ је да Русија на то не пристаје, да она има право, али и интерес да буде присутна на Балкану и да ће се она супротставити таквим настојањима да се са Балкана на неки начин елиминише“, казао је саговорник Спутњика.
И Стевица Деђански из Центра за развој међународне сарадње сматра да је Лавров међународној заједници поручио да Русија остаје принципијелна када је у питању поштовање међународног права, било да је реч о Дејтонском споразуму, Резолуцији 1244, праву на неповредивост граница, једнаким правима за све народе, без фаворизовања једног…
„Том изјавом, у ствари, чујемо да ће Русија стати иза такве политике и то је оно што нама значи, јер без одлуке Русије у Савету безбедности УН и у било којој другој светској организацији не може да се учини ништа. И због тога, између осталог западне земље не воле Русију — зато што је јака, моћна и што својим утицајем може да спречава да се науштрб ње саме и њених пријатеља нешто уради. Мислим да је та изјава била прилично јасна свима који су желели да је чују“, закључио је Деђански.
