Један од њих спаја обале залива Златни рог и омогућава брзу везу између центра града и периферије, док други, највећи висећи мост на свету, спаја континент са острвом Руски, које је у совјетској ери било затворено за јавност пошто се на њему налазило седиште војних трупа за одбрану тог дела земље.
Мост Руски је саграђен у Заливу Петра Великог, у Јапанском мору, уочи самита Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) 2012. године. Саграђен је и нови комплекс Далекоисточног федералног универзитета површине 800 хиљада метара квадратних, у коме се школује и ради више од 23 хиљаде студената, професора и другог особља. То је буквално „град у граду“, са свом потребном инфраструктуром: продавницама, ресторанима, спортским теренима, апотекама… Око 10.500 људи стално живи у том кампусу.
Да би се подстакао развој Далеког истока и посебно Приморског краја, тренутно се разматра стварање офшор зоне, а велике наде се полажу и у развој нових технологија, дигитализацију и туризам.
Прошле године је Владивосток посетило више од 3,5 милиона Руса, а све је већи број гостију из иностранства. За последње четири године, број страних гостију је повећан за 25 одсто, са 465 хиљада на 620 хиљада у 2017. години. Већином су то туристи из Азије. Градске власти верују да све инвестиције почињу са туризмом. Инвеститори прво долазе да виде град, оцене ситуацију на терену, па тек онда доносе одлуке о улагањима.
У Владивостоку ради и седам генералних конзулата страних држава и 16 почасних, а тиме се не може похвалити ниједан други град у Русији, осим престонице.
То је изузетно жив и активан град. У центру се осећа дух старог Владивостока, а даље како се иде ка периферији, доминирају совјетске „хрушчовке“ — петоспратнице из педесетих и шездесетих година прошлог века. Основан је као војно утврђење 1860. године, а статус града је добио две деценије касније. Седиште је Пацифичке флоте, због чега је до распада Совјетског Савеза имао статус „затвореног града“.
Совјетски лидер Никита Хрушчов је хтео да Владивосток буде руски Сан Франциско. Шездесетих година прошлог века град је почео убрзано да се изграђује, што је дало подстицај његовом развоју током целог совјетског периода.
Стрме улице и уличице воде у брда или се спуштају ка луци, а град је пун зеленила.
Посебну лепоту граду даје море, са бродовима који стоје сатима подаље од обале. Море је свуда. Владивосток са три стране окружује вода: са запада — Амурски залив, са истока — Усуријски залив, а са југа Источни Босфор. То је невероватна симбиоза Европе и Азије, мора и копна, тајги и океана… Ту се може видети и најлепши залазак сунца.
У совјетско доба 60 хиљада грађана Владивостока — морнара, рибара, граничара, научника — сваки дан је проводило на мору, а данас је већини житеља овог града незамисливо да живе у стану без погледа на море.
Житељи Владивостока слободно време најрадије проводе у парковима и шетњи крај мора или у неком од ресторана на обали, где се служе разни морски специјалитети — рибе, ракови и шкољке.
Владивостовска тврђава, Музеј Пацифичке флоте, светионик Егершелд, Ботаничка башта и прелепе православне цркве су само део оног што се у овом граду мора видети.
С обзиром на то да је седиште Пацифичке флоте, Владивосток називају и „градом тељњашки“, плаво-белих мајица које су и неизоставан сувенир сваког туристе у овом граду.
