Директорка Ђина Хаспел најавила је велики заокрет у раду службе — повратак на традиционалну шпијунажу појединих држава-нација.
Такође је изјавила да је решена да повећа број агената стационираних у иностранству, јер сматра да веће присуство у страним земљама омогућава снажнији и бољи положај у „најтежим земљама“.
Бивши оперативац југословенске службе безбедности Божидар Спасић каже за Спутњик да је нова директорка ЦИА урадила оно што је најавио њен претходник Мајк Помпео, који је рекао да ће служба врбовати двадесет хиљада нових агената. ЦИА је уочила да се руске обавештајне службе, ФСБ, али и ГРУ, војна обавештајна служба, кинеска, па и друге из Азије, све чешће враћају на тзв. класичне обавештајне методе, каже Спасић.
„Класична шпијунажа подразумева да је приоритет тајно праћење, прислушкивање и тајно снимање, али је основа свега у обавештајном раду, прикупљању изворних информација. То значи да електронским путем не можете ући у сваку канцеларију и погледати сваки документ. Али ако имате човека унутар органа власти или великих корпорација, војних институција, ми обавештајци то називамо обавештајни рад пешке, кораком, а не сателитима, ’аваксима‘“, каже Спасић.
Он додаје да Американци неће напустити електронско прикупљање података, већ су само схватили да им фали човек, а у тој врсти обавештајног рада Кинези и Руси су их претекли. Ствар је у томе што они комбинују методе, користе савремене технологије, али кључни су агенти које су Американци изгубили, каже Спасић.
Спасић додаје да ће Американци убудуће у шпијунажи покушати да користе непосредне контакте, посебно у трећим земљама, јер заправо желе да врате златно доба шпијунаже, а то значи — потпуни шпијунски рат.
Он подсећа на случај Едварда Сноудена, који је такође радио „пешке“, али додаје да се неколико десетина америчких агената налази у Кини, да су управо на такав начин дошли до података, неко им је донео документа или им лично испричао одређене информације.
На питање Спутњика зашто се о новом приступу у раду и евентуалном ангажовању нових људи јавно говори у овако осетљивом пољу као што је шпијунажа, Спасић каже да је реч о класичној методи такозваног агентурног рата.
„Када пустите информацију да имате сто хиљада агената, свако ће се запитати: Боже, колико ли их има код нас! Свака земља ће то да се замисли. То је обавештајно-психолошки притисак, убацивање сумње у све институције које би могле да буду нападнуте, да се помисли да су агенти заиста присутни“, каже он.
Он је сигуран да ће ЦИА већину нових агената покушати да убаци на подручје Русије и Кине, вероватно врбујући држављане тих земаља који живе у САД, те да ће подршку тражити од Велике Британије, јер, како каже, Лондону је класична агентура и те како позната.
„Американци могу да јуре ’пешке‘ колико год, али закаснили су, не могу да стигну ни Русију, ни Кину“, закључује Божидар Спасић у разговору за Спутњик.
