У току је друга фаза модернизације Нафтне индустрије Србије, која подразумева градњу постројења за „Дубоку прераду“.
Гост емисије „Енергија Спутњика“, коју води Јелица Путниковић, био је Владимир Гагић, директор блока прераде у НИС-у. Он каже да ће се изградњом овог погона значајно повећати производња „светлих“ и високовредних продуката као што су бензин, дизел и течни нафтни гас.
„То је постројење које ће нам обезбедити да Рафинерија нафте Панчево престане са производњом високосумпорног мазута, чија употреба ће бити забрањена до краја 2019. Сва наша горива су Евро 5 квалитета. Производња дизела ће бити повећана за 35 одсто. Параметар који пратимо је дубина прераде, а он ће да порасте са 84 на 99 одсто, и то значи да ћемо бити рафинерија без производње мазута, практично само са белим производима“.
Нуспроизвод прераде нафте је кокс, који се користи у цементној индустрији. Србија годишње увезе између 80.000-100.000 тона кокса. Стављањем у погон „Дубоке прераде“, према Гајићевим речима, НИС ће производити 140 до 160 хиљада тона кокса, што ће бити довољно и за извоз.
Гајић је нагласио да је рафинерија у Панчеву по ХАСАП-у и безбедности погона у самом европском и светском врху, а да су запослени стручни и веома способни људи који брзо уче нове процесе. Направљен је искорак у технологији, па је компанија почела са обуком запослених, како би били спремни да раде. Инвестиција коју тренутно реализују износи преко 300 милиона евра, а у реализацији се примењује најсавременија технологија на тржишту која поштује све еколошке захтеве.
„То је веома комплексна и скупа инвестиција. Нова технологија, какву досад нисмо у рафинеријама имали. Од почетка ове године смо запослили 60 младих стручњака и они се спремају и уче о том новом погону. Пре изградње пројекта пустићемо у рад процесни симулатор за обуку наших запослених. То је софтвер који ће обезбедити да запослени раде на симулатору који практично потпуно одговара раду стварног погона“, додаје он.
Наш гост наглашава да је рафинерија имала значајна улагања у пројекте који су допринели да Панчево има чист ваздух, а самим престанком употребе високосумпорног мазута побољшава се еколошка ситуација у читавој Србији. Он каже да има доста модерних рафинерија у региону, ефикасних компанија, па је то разлог што је у панчевачкој рафинерији развој нешто што не престаје.
„Ако сте ефикаснији, онда сте и конкурентнији на тржишту. Конкуренција не спава. Имамо доста модерних рафинерија у окружењу, ефикасних компанија, тако да не можемо бити мирни. Морамо нон-стоп да инвестирамо у рафинерију. Бићемо ефикаснији у преради сирове нафте и од многих рафинерија у окружењу“.
Гајић истиче да ће се стартом новог погона капацитет НИС-ове рафинерије повећати на 4,2 милиона тона годишње, што је довољно за тржиште Србије, али и за извоз. Као предност је истакао квалитет НИС-овог горива, за које је уверен да је најбоље које постоји у региону.
„Наше гориво је у равни са горивом или мало боље од горива које прави конкуренција и које се продаје на бензинским пумпама у Србији. Амбиција нам је извоз у земље региона, јер смо конкуренти. Сад одређене количине горива извозимо у земље региона као што је Босна, Хрватска, Бугарска, Румунија, и то је тржиште које је нама практично доступно“.
Даљи планови су, према Гајићевим речима, улагања у енергетску ефикасност. Чека се да Република Србија дефинише прописе који ће одређивати количину производње биогорива. Гајић је уверен да ће рафинерија спремно дочекати производњу биогорива, јер већ сада има планове и један део погона је оспособљен за производњу Биодизела, а планира се и производња био-бензина.
Праћење трендова у зачетку, ефикасност у свим процесима производње, поузданост рада рафинерије, праћење процеса — то ће се у панчевачкој рафинерији одвијати уз помоћ најновије технологије. Оно што је будућност, што је сад тренд и све више се ради јесу пројекти дигитализације.
„То су пројекти који нам омогућавају да будемо ефикаснији у свим нашим процесима. Компјутери неће заузети радна места радницима у рафинерији, али могу много да помогну. То су трендови који су сад у зачетку, али ми бисмо хтели да пратимо трендове, да идемо у корак са оним најбољим правцима који сад тек почињу да се примењују у свету. Да будемо најбољи, свакако. Хоћемо да укључимо наше младе стручњаке у примени тих технологија и да их развијамо“, закључује Гајић.
