Немачка као једна од кључних земаља ЕУ следеће године ће постати нестална чланица Савеза безбедности УН на период од две године.
У време гласања за чланство Немачке у јуну било је 184 гласа „за“ од укупно 190. То је протумачено као одраз става многих у међународној заједници који Берлин виде, можда не као директну противтежу Вашингтону, али у сваком случају као кључни глас за мултилатерализам и међународну сарадњу. Ипак, пут до сталног чланства и даље је „трновит“, а многи стручњаци сматрају да је готово немогућ.
Бивши шеф дипломатије СРЈ и амбасадор Владислав Јовановић каже да је то мртва трка која се води већ 40 година.
„Новоојачане земље показују интересовање да добију тај статус али статус сталног члана са правом вета је трофејна победа у Другом светском рату. Само они који су били на страни победника задржали су то право. Због тога су у УН сви једнаки, али су неки мало више једнаки од других. Дакле, нема пуне равноправности чак ни тамо иако повеља то гарантује. Победници немају намеру да пусте то тек тако“, категоричан је Јовановић.
Ипак, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган отишао је корак даље и са говорнице на Генералној скупштини Уједињених нација поручио да УН нису испуниле очекивања човечанства у вези с миром у свету.
Упозорио је и како Савет безбедности УН у великој мери ради у интересу пет земаља које имају право вета и немо посматра зверства која се дешавају у свету.
„Верујем да смо заједнички глас савести човечанства кад ово кажем“, рекао је Ердоган, те је позвао на реформу органа Уједињених нација, оценивши такав корак неопходним.
Проф. др Илија Кајтез објашњава да турски председник игра на карту муслиманског фактора.
„Потенцирао је у неколико интервјуа да муслимани, којих готово има милијарду, нису заступљени у телу где је ипак центар свих одлучивања и он покушава да се наметне као лидер муслимана. У том погледу Турска нема моћ једне Индије, Немачке, Јапана и Бразила, али ако би му та крила дале друге муслиманске земље, онда би био заиста моћан“, каже Кајтез.
Он ипак наглашава да је муслимански свет као и све друге монотеистичке религије подељен и завађен између сунита и шиита због различитих интереса, тако да је његов план поприлично неостварив. У сваком случају, почела би надгорњавања у муслиманском свету, јер Иран и Саудијска Арабија не би седеле скрштених руку што сталним чланицама са правом вета само иде на руку.
„Оне би могле да кажу — не можете да се договорите и најбоље би било да остане статус кво“, закључује Кајтез.
Са друге стране, наглашава наш дипломата, конкурената је много, а сви имају различите аргументе који потиру једни друге.
„Рецимо, Америка подржава Немачку, небитно је да ли срцем или не. Кина спречава да уђе Јапан, а по свему судећи Јапан би требало да уђе када и Немачка. Онда се појављују Бразил, Индија, Јужноафричка Република, Индонезија и Нигерија, сматра Јовановић.
„Оно што умањује трофеј победника неће бити прихватљиво, они неће дозволити да буду ротирани. Питање је само колико могу ту сталност да бране и да је одржавају, јер односи у свету се мењају. У овом тренутку није реално, али ће притисци расти. Ердоган је један који то заговара, али он има мању снагу од других који претендују да добију то место“, каже Јовановић.
Постоје многи модели — проширење сталних чланица са пет на седам, увођење ротационих места са правом вета на годину или две. За историчара Немању Старовића један од најзанимљивијих предлога је управо онај који је предложио саветник председника Америке Џон Болтон док је био амбасадор у УН да реформа Уједињених нација треба да иде у правцу да само једна држава остане са правом вета на њеном челу, а то су САД.
