Словеначки посланици су упозорили и на последице које нечињење по овом питању може имати и на Западни Балкан.
„Тишина у овом питању представља опасан пример и за земље Западног Балкана и шаље поруку да се оно што је договорено не мора нужно и поштовати. Узимајући у обзир сложеност односа широм региона, то би могло да има озбиљне последице за будућност региона Западног Балкана и његову стабилност“, поручили су посланици у отвореном писму Јункеру, преноси Танјуг.
Европски посланици Тања Фајон, Иво Вајгл, Франц Богович и Игор Шолтес у писму председнику Европске комисије Жан-Клоду Јункеру изнели су велику забринутост због чињенице да Европска комисија не извршава своју обавезу да поштује, заштити и промовише владавину права, која је најважнији заједнички именитељ Европске уније и шире међународне заједнице.
„Ми смо веома забринути због понашања Комисије у случају правно обавезујуће арбитражне одлуке којом је Арбитражни суд одредио копнену и морску границу између Републике Словеније и Републике Хрватске. Недостатак транспарентности и неактивност Комисије веома су забрињавајући и штетни за вредности и кредибилитет Уније. Штавише, то шаље погрешну поруку да је игнорисање владавине права нешто што је данас прихватљиво у Европи“, наводе словеначки посланици у ЕП.
Они додају да је правна служба саветовала Европску комисију да подржи положај Словеније у спору са Хрватском, али да је сам Јункер одлучио да о томе не разговара.
„Ово питање је тест не само за Европску комисију већ и за Европску унију као такву, јер ако не може да заштити владавину права унутар Уније, онда тешко да може да буде у могућности да држи лекције другим ентитетима у међународној заједници, укључујући земље-кандидате“, стоји у тексту писма упућеног Јункеру.
У закључку словеначки посланици позивају председника Европске комисије да недвосмислено и транспарентно затражи од Хрватске да поштује владавину права и спроводи обавезујућу арбитражну одлуку без даљег одлагања.
Арбитражни суд за гранични спор између Хрватске и Словеније одлучио је прошле године да Словенија кроз хрватске територијалне воде добије спојницу својих територијалних вода и међународног мора, те да јој припадају три четвртине Пиранског залива, што представља и коначну одлуку о разграничењу Хрватске и Словеније на копну и на мору. Хрватска се раније повукла из поступка и нагласила да неће спровести садржај пресуде.
