Су-57 је први руски авион пете генерације, пројектован да буде велика претња ваздухопловним силама као што су САД. Ти авиони оружје најчешће носе унутар свог тела, како би се још више смањила радарска видљивост и избегло компромитовање његове стелт технологије — способност невидљивости за радаре. Међутим, веће ракете могу се носити споља, а једна од њих ће бити Р-37М, ракета са већим дометом од свега што амерички авиони имају на располагању.
Р-37М је модернизована верзија ракете која је уведена у наоружање 1985. године. Старија варијанта је међу већим ракетама ваздух-ваздух, дужине 4,2 метра и тежине 600 килограма, намењена за арсенал наоружања само већим авионима попут пресретача Миг-31БМ.
Основна карактеристика ракете је њен домет, за који се каже да износи 300 километара, мада неки извори указују да може бити и до 400 километара. Циљ ракете је да уништава циљеве високог приоритета као што су авиони „Авакс“, али при брзинама од шест махова и са активним системом за тражење циљева, па уједно представља претњу свим циљевима, укључујући борбене авионе.
Варијанта Р-37М, која се налази у завршној фази развоја, добила је нови систем навођења и смањене су јој тежина и дужина како би се уклопила и на мање платформе. Борис Обносов, директор корпорације „Тактично ракетно наоружање“, потврдио је да ће Су-57 бити међу авионима који ће бити способни да испаљују ту ракету. Тој корпорацији припада компанија НПО „Вимпел“ која је направила ракету Р-37.
Напредак у развоју ракете Р-37М доводи у питање будућност још једне потенцијалне ракете ваздух-ваздух која се разматра за арсенал наоружања авиона Су-57. Названа КС-172 и развијена од стране НПО „Новатор“, део конкурентског војног концерна „Алмаз Антеј“, ова ракета наводно има још већи домет од преко 400 километара.
Ово је омогућено коришћењем двостепене композиције, са ширим и снажнијим првим степеном који брзо прелази у мању другу фазу. Оружје је имало неколико успешних тестова, али се за сада верује да неће ући у употребу. Интересантно је да Кина наводно развија сличну двостепену ракету са већим дометом за своје стелт авионе Ј-20.
Са својим стратешким ривалима који имају овакву врсту оружја, САД ће можда морати поново да размисле о својој стратегији за супериорност у ваздуху. Америчко ваздухопловство је користило ракете ваздух-ваздух великог домета, као што је „АИМ 54 Феникс“, која је имала оперативни домет од 190 километара, али је у пензији од 2004. године заједно са својом платформом-авионом Ф-14 „Томкет“. Неки пројектили ове врсте још увек су у служби у Ирану и они су реликвије пререволуционарних односа Ирана са САД.
„АИМ 120 АМРААМ“ ракета ваздух-ваздух, има чак краћи домет од „Феникса“, а напредна варијанта „АИМ 120Д“ је наводно ограничена на 160 километара. То је и даље прилично импресивно оружје прилагођено многим платформама, а америчка војска сматра да ће ови пројектили са сигурног растојања уништити било каквог непријатеља, а модернији борбени авиони попут Ф-22 и Ф-35 пружају додатне информације о циљевима у односу на старије авионе.
Размештањем ракета са још већим дометом, Русија и Кина ће суштински удвостручити могућности, претећи америчким летелицама са сигурне удаљености.
