Српска и грчка делегација након тога положили су венце у „плаву гробницу“, Јонско море где су завршила тела многих преминулих српских војника.
Селаковић је рекао да Србија сваког уважава, али да на првом месту поштује себе, „своје пријатеље чува, а нова партнерства мудро прави“, преноси Танјуг.
Он је рекао да спомен-костурница и „плава гробница“ представљају највеће споменике патње која је погодила српски народ.
„На Виду остали су вечно да почивају и стражаре хиљаде најбољих српских синова које је изродило српско село, шајкача и опанак“, рекао је Селаковић, наводећи да су тако промрзли, гладни и жедни српски ратници своју „вечну кућу“ пронашли у братској Грчкој, а да је велика жртва родила велико пријатељство које траје и данас и трајаће док постоји грчки и српски народ.
Острво Видо није било само острво страдања, већ место опоравка, васкрснућа и наде за српске војнике да се боре до краја.
„Након краћег боравка, српска војска била је спремна за борбу. Био је то први корак ка наступајућој великој победи. Никада наш опоравак не би био тако брз да није било љубави и бриге коју су показала наша грчка браћа“, навео је.
Велика жртва родила је велико пријатељство између два народа, констатовао је Селаковић, те додао да оно и данас траје, а да су љубав према слободи, борбеност и непоколебљивост духа српских војника морали бити награђени.
„Србија је из Великог рата изашла као победник, а да је достојна велике победе, показује и то што је после рата пружила руку побеђенима. Показала је да је боље сто година преговарати, него један дан ратовати“, рекао је Селаковић.
Додао је да захваљујући славним прецима Србија данас живи у миру, слободно и подсетио да неупоредиво надмоћнији нису тада успели да победе Србију.
„Србију може да уништи она сама, ако престане да се сећа вас. Србија живи уважавајући друге, а поштујући себе саму“, нагласио је.
Градоначелник Крфа Костас Николузос рекао је да је на Крф од јануара до 21. фебрура 1916. године стигло 150.000 Срба војника и цивила, а Крф је две године незванично био престоница Србије.
„Поносни смо што смо део ваше историје. Никада нисмо ратовали једни против других“, рекао је Николузос и додао да европска перспектива земаља региона представља највећу гараницу за мир и стабилност.
У делегацији Србије били су и министар одбране Александар Вулин и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.
Српска војска и народ почели су повлачење преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске, и Бугарске на Србију у зиму 1915/16 године.
Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености.
Француска влада је 28. јануара 1916. године одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска.
Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску, те је до априла на грчко острво Крф превезено 151.828 људи и у Бизерту око 13.000 људи.
Прво искрцавање српске војске на „острво спаса“, како су Срби назвали Крф, било је пристаниште у месту Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војнике преузеле су Француска и Велика Британија.
На острву Видо, на које су искрцани најтежи рањеници, налази се спомен-комплекс и у оквиру њега маузолеј.
Од 23. јануара до 23. марта 1916. године на том малом острву умрло је 4.847 људи. Видо организовано као болница претворено је у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“.
