Обележавању 100. годишњице једног од најславнијих тренутака српске историје, који се у свету памти као симбол велике храбрости и пожртвованости српског народа, присуствују изасланик председника Србије Никола Селаковић, министар одбране Александар Вулин и представници Владе Француске и грчког председника Женевијев Даријесек и Мариа Коља Царуха.
Након интонирања химни Србије и Грчке и полагања венаца на спомен костурницу, Селаковић је одржао говор и послао поруку о пријатељству и миру за који се Србија залаже, преноси Танјуг.
„Пружена рука Србије стоји и данас као и 1918. године. Као и пре 100 година не желимо да имамо непријатеље, већ да градимо пријатељства“, казао је Селаковић на „једној од највећих светиња које Србија има — српском војничком гробљу на Зејтинлику, месту где 7.441 српски јунак за слободу почива заједно са својим савезничким саборцима“.
Селаковић је подсетио да је српско војничко гробље у Солуну једно од најзначајнијих симбола српског националног бића, симбол страдања српског народа на почетку 20 века.
Он је додао да се за Први светски рат не каже без разлога да су то голгота и васкрс српског народа. Селаковић је прецизирао да је у Првом светском рату Краљевина Србија изгубила 1.247.435 људи — 23 одсто становника, односно 61 одсто мушке популације између 18 и 50 година, и додао да краја тим мукама не би било да није било савезника, Француза, Грка, Британаца, Италијана и Руса.
„Данас Србија више није сама. Она води нову борбу — борбу за бољу будућност, за нашу децу и мир, а то је знак да ће у тој борби имати успеха“, рекао је он.
Селаковић је између осталог подсетио и на снагу српских бораца који су за 45 дана стигли од Солуна до Београда, због чега се и данас као легенда препричавају речи француских официра да су српски војници бржи и од француске коњице.
Скупу су присуствовали и амбасадор Душан Спасојевић и конзул Синиша Павић. Поводом великог јубилеја у Солун је стигао и изасланик краљице Велике Британије Војвода од Кента.
Венце су на споменике положиле и делегације Италије и Русије.
Грађане који су рано јутрос почели да пристижу из Грчке и из свих делова Србије. укључујући Косово, као и из Републике Српске, на капији је дочекивао чувар Ђорђе Михаиловић (91).
Пробој Солунског фронта почео у зору 14. септембра 1918. године и резултат те операције били су капитулација Бугарске, Аустроугарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, заједничке државе јужних Словена, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918. године.
