Преводиоци са Универзитета из Стразбура предвођени Корхијем Досом успели су да дешифрују збуњујући код који је у јавности првенствено препознат због наведених структура које су, по мишљењима неких, повезане ланцем.
Рад о овом документу изашао је у часопису „Журнал за коптске студије“. Претпоставља се да је стар око 1.300 година, што не значи да није реч о копији неких ранијих докумената.
У временима када је хришћанство бујало на северу Африке, аутори су се одлучили на скривање и шифровање, да не би прошли као њихови претходници гностици с апокрифним јеванђељима. Тако се крилата створења гледају, одмеравају и удовима окружују, највероватније везана ланцем. Десна креатура има два уха или рога, обе красе перје и љуске, а претпоставља се да су различитих полова.
Зашто толика симболика и шифровање?
Вероватно јер је у питању магијски приручник написан на коптском, што није било претерано популарно у том времену. „Позивам се на тебе, познатог као Христа, Бога Израеловог…“ Касније се спомињу разрешење, деца Адамова, па се претпоставља да пасус има везе с прогоном из рајског врта.
Наводи се и Ахитофел, човек који је издао краља Давида, али без додатних објашњења. Тако да дефинитивно постоји повезаност између ритуалне магије и појединих делова саме Библије.
Као да је реч или о забрањеној пракси или о поштовању природних сила. Досо тумачи како је ово заправо само делић већег текста, можда чак и магијског обредника за неку ширу сврху, али на темељу ових фрагмената тешко је давати веће закључке.
Љубавна магија Копта, хришћана и Египћана
Једно је сигурно, насловна слика служи да се импресионира полазник или практикант и да пре ритуала буде уљуљканији у жељену атмосферу. Досо сматра да дешифровани материјал има везе с љубавном магијом.
„Хришћански текстови из Египта у којима се користе љубавне чаролије имплицирају како није проблем у љубави, већ у недоступности — мушкарац нема приступ девојци зато што нису венчани, зато што је под нечијом заштитом или зато што је удата за неког другог“.
Зато се магијом разбијају љубавни троуглови или се „омађија“ жељена особа.
Занимљиво, научници као мистерију наводе и сам долазак папируса у њихове руке.
Наиме, не постоје документи о донацији или откупу приручника на Универзитету. Самим тим, није јасно како се нашао у архиви. Сматра се да је доспео у Аустралију до 1985. године, као засебан папирус или део неког већег записа, попут рецимо „Приручника за ритуалне моћи“.
Како Унесков споразум о антиквитетима брани складиштење свих артефаката који су након 1972. напустили земљу порекла, научницима тренутно одговара ситуација у којој није познат датум пријема. У супротном би исти био додељен Министарству антиквитета Египта, па би експертиза била значајно отежана.
Било како било, ово је један од најзначајнијих фрагмената ритуалне и љубавне магије из наведеног раздобља, који верно показује како се гностичка и староегипатска магија развијала и спајала с новонасталом традицијом хришћанства.
