Како преноси лист „Индипендент“, иако Финска, са укупном популацијом од око 5,5 милиона становника, не представља важног геополитичког играча на међународној политичкој арени, та земља је ушла у жижу јавности након што је у Хелсинкију одржан историјски сусрет двојице лидера — Доналда Трампа и Владимира Путина.
Поред тога, Хелсинки је такође постао и штаб Европског центра за борбу против хибридних претњи, који подржава НАТО, са задатком да се првенствено бави израдом стратегија за сајбер-одбрану, док га у највећој мери финансирају Америка, затим Велика Британија и Француска, као и скандинавске земље.
„Појавила се потреба да се створи шира коалиција земаља које деле исте вредности, а то су пре свега САД, Велика Британија и остале државе Европске уније, док остале земље попут Русије, Кине и Ирана не деле те вредности“, оценио је Хаканен. Како тврди, захваљујући већ постојећим прописима о заштити података у Европи, постоји већ добар систем који би могао да послужи као основ за ову коалицију, али да би све функционисало потребно је да се тој иницијативи придруже и САД.
Јохан Бекман, фински политиколог, тврди да специјалне службе Велике Британије и САД одавно раде на стварању обавештајне коалиције против Русије, а у том циљу већ се стварају нови центри у Естонији, Летонији, Литванији и Финској, које називају управо центрима за борбу против хибридних опасности.
Хибридна опасност, како објашњава, модерни је термин који је заправо само изговор за стварање нових обавештајних центара против Русије, што је и био повод за отварање центра у Финској, пре отприлике годину дана. Тада је чак усвојен и специјални закон у ком стоји да финске власти немају право да се мешају у рад овог центра.
„А зашто баш Финска? За америчке и британске обавештајне и специјалне службе, та земља је интересантна јер је веома близу Русије, а Американци управо зато са Финском и другим нордијским државама развијају веома блиске односе и јачају сарадњу. Управо са територије Финске САД и Британија могле би да спроводе различите обавештајне операције“, образлаже он.
Бекман истиче и да се овде ради о покушају спуштања нове гвоздене завесе, и у то управо у информационо-психолошко-обавештајној сфери — све се то ради како би се прикупљале информације у смислу антируских провокација, пропаганде и различитих специјалних операција, у том смислу и антитерористичког карактера.
„Видели сте шта се десило у Донбасу, мислим на убиство Захарченка, то је типичан и, нажалост, трагичан пример тога на шта су све спремни. Као, уосталом, и трагедија са ’боингом‘, баш као и случај са тровањем Скрипаљевих. Како би деловале против Русије и провоцирале различите реакције против Москве, америчке и британске службе су спремне на много тога“, оцењује он.
Евгеније Бењ, руководилац Московског политиколошког клуба, тврди да су у савременој геополитици митови и реалност још врло тесно испреплетени — митови су и даље живи и често играју значајнију улогу од реалности, док је појам хибридног рата свеприсутан по медијима и интернету, а посебно од 2014. године, откако се Крим припојио Русији, односно откако су се ставови Русије и Запада удаљили.
Он, међутим, није сагласан са Бекманом када је у питању поновно спуштање „гвоздене завесе“, јер, како објашњава, свет се за ових 50 година драстично променио, људи са свих страна света су повезани интернетом, а јако је тешко једном грађанину Америке забранити да отвори профил на руској друштвеној мрежи, баш као што је и обичном Русу тешко забранити да отвори профил на, рецимо, Фејсбуку.
Иначе, фински министар се у свом говору дотакао и питања гласања на изборима електронским путем, рекавши да би, иако би таква иницијатива наизглед требало да допринесе демократизацији друштва и омогућавању већих права бирача, такав изборни систем заправо ослабио безбедност и утицао на смањење поверења јавности.
„Сусрели смо се са новим феноменом — постоји истраживање које говори о томе да свега 20 одсто миленијалаца сматра демократију најбољи државним уређењем, те да ће се са годинама које долазе та бројка додатно смањивати. Самим тим, главна ствар у будућности није да се изборимо с економским проблемима са којима се суочавамо, већ да одбранимо демократију“, закључује Хаканен.
