Председавајући Одбора за спољне послове Европског парламента Дејвид Мекалистер није честито ни замакао из Приштине, где је поручио да ће ЕП подржати сваки споразум о Косову и Метохији о којем ће да се усагласе обе стране, Приштина је узвратила предлогом резолуције која, практично, значи да је свако даље договарање беспредметно.
Мекалистер, који је после Београда јуче посетио и Приштину, тамошње домаћине је подсетио да ЕП истиче „мултиетничку природу Косова и Србије“ и „подржава дијалог као начин помоћу којег ће се доћи до споразума“ и да ће „подржати сваки споразум о којем ће да се усагласе обе стране, узевши у обзир и међународне законе и ситуацију у региону“.
Само што је напустио Приштину, одатле је стигла вест да су представници косовских владајућих странака постигли договор о предлогу резолуције, који ће доставити скупштини на усвајање, а тиче се финалне фазе дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине.
Судећи по договореном, у финале су ушли са оним са чиме су и стартовали у Бриселском дијалогу, који су они третирали као монолог у коме за ставове Београда места није ни било.
Тако се наводи да „потписивање међународно правно обавезујућег споразума Републике Косово и Републике Србије треба да омогући пуну нормализацију односа две суседне земље поштујући суверенитет и територијални интегритет“.
„Суверенитет и територијални интегритет Републике Косово су недодирљиви и не могу се довести у питање и штитиће се свим средствима која су утврђена Уставом и законима. Косово не прихвата трећи степен власти, који може довести под сумњу унутрашњу уставну и институционалну функционалност Косова“, наводи се у Tачки 2 предлога резолуције.
Истиче се, такође, да ће међународно правно обавезујући споразум омогућити Косову чланство у организацији Уједињених нација и свим другим међународним организацијама у које до сада није учлањено и суштински убрзати чланство у ЕУ и НАТО.
„Та њихова резолуција је по оној народној: Што је баби мило, то јој се и снило и представља став екстремног дела албанске политичке сцене који је корак уназад у односу на оно што је до сада било у разговорима Београда и Приштине. И покушава да забетонира албанску позицију“, каже за Спутњик председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије Милован Дрецун.
Он сматра да би усвајање и примена те резолуције значило да више нема никаквог простора за договор са Београдом. Због тога је, како каже, она у старту бесперспективна, дестабилишућа.
„Заправо, она је великоалбанска и ту нема о чему да се разговара са њима. Дакле, позиција да Србија призна овакву самопроглашену државу је једноставно неостварива и Србија то ни по коју цену неће урадити“, нагласио је саговорник Спутњика.
Посебно је занимљиво да је нова резолуција пласирана када се стицао утисак да су позиције обе стране постале флексибилније, а из међународне заједнице, а посебно из САД, главног спонзора Албанаца, стизали сигнали и то са званичних позиција, да ће за њих бити прихватљив сваки договор Београда и Приштине, па и о разграничењу.
На питање зашто оваква резолуција у овом тренутку, председник скупштинског одбора за КиМ каже да се ради о заузимању максималистичких позиција у расплету косовског чвора, који се очекује. Албанци покушавају да дефинишу свој полазни став који је у значајној мери супротстављен ономе што је косовски председник Хашим Тачи говорио о могућности постизања договора Београда и Приштине о коначном статусу КиМ.
„Дакле, то је игра и порука која је намењена и Београду и међународној заједници, али и Албанцима, да ништа мање од признања самопроглашене државе и њеног чланства у УН, ЕУ, НАТО-у, Албанци не очекују. И с друге стране, потпуно су затворена врата за дефинисање и реализацију било каквог статуса српског народа на КиМ који би му обезбедио сигуран опстанак. Нема ни говора о томе да су они спремни да формирају Заједницу српских општина (ЗСО)“, објашњава Дрецун.
Новом резолуцијом су, практично, само потврдили оно на чему истрајавају већ пет година. Најсликовитије о томе говори податак да ће се у среду, 10. октобра, навршити 2.000 дана од када је у Бриселу потписан споразум којим је предвиђено формирање ЗСО, једина обавеза коју су Албанци преузели и остала је мртво слово на папиру.
Почетком априла, посредница у дијалогу — висока представница ЕУ Федерика Могерини, Приштини је дала рок од четири месеца да изради статут ЗСО. Резултат је — нова резолуција.
Тражи максимално да би добио што више — добро је познати став многих преговарача, подсећа Дрецун. Али он нову резолуцију види и као начин да се ограничи улога Хашима Тачија, јединог који је дозвољавао могућност „корекције границе“.
Имена косовског председник Тачија, који је до сада предводио приштинску делегацију у Бриселском дијалогу, нема ни међу члановима делегације чији је састав таксативно набројан, а на њеном челу је заменик премијера Фатмир Љимај.
На јучерашњем састанку код председника скупштине Кадрија Весељија, на коме је договорена резолуција, очигледно су сматрали да ни премијер Рамуш Харадинај није политички дорастао тако крупном послу. А мислили су да је такозвана држава Косово већ готова ствар, завршен посао, који после толиких година не само да није макао од почетка, већ је почео да им измиче из руку. Поготову после констатације генералног секретара УН Антонија Гутереша, изговорене пре само недељу дана у разговору са премијерком Србије Аном Брнабић да Косово за УН није држава и да ће светска организација подржати евентуални договор Београда и Приштине.
На питање шта сада када је предочено доношење овакве резолуције у Приштини, Дрецун указује:
„То јесте један екстреман политички став и он у овој фази треба да буде у значајној мери, ако не и потпуно, неутралисан, превасходно од стране оних којима Албанци дугују ту самопроглашену независност.“
