Почетак златног, 50. Бемуса означио је звук фанфара, након чега се публици обратила оперска дива Радмила Бакочевић. Она је истакла да је Бемус наше културно наслеђе које треба неговати и за будуће генерације и пожелела тој манифестацији још много година успешног постојања.
Након пригодног филма, који је подсетио публику на богати историјат Београдских музичких свечаности, на сцену је изашао најтиражнији светски виолиниста који је, поздрављајући београдску публику, подсетио да је ово његово шесто гостовање у Србији.
Кенеди је концерт започео делом свог омиљеног композитора Јохана Себастијана Баха, Фугом из Сонате бр. 1 за виолину у г-молу.
Уследила је жанровски разноврсна композиција „Мађионичар из Лублина“, чији је аутор, како је духовито приметио Кенеди, „његов други омиљени композитор“, односно он сâм.
У виртуозно изведеном делу у пет ставова, Кенеди се опробао и на клавиру, у пратњи уиграног тима музичара, састављеног од двојице гитариста, челисте и контрабасисте. Композиција је инспирисана истоименом књигом Исака Башевиса Сингера, посвећеној животу у јеврејским градићима у старој Пољској.
„Сингер описује заједницу која је заувек изгубљена, а музика покушава да ухвати ритам и боје тог света“, објаснио је Кенеди у најави концертног програма.
Други део концерта чинио је избор композиција Џорџа и Ајре Гершвин. Кенеди је Џорџа Гершвина заволео још као младић, због мелодичности његових композиција. У делу чувеног композитора Кенеди проналази „фузију џеза и класичне музике, прекрасне мелодичне утицаје јеврејске културе и јединствену енергију Њујорка“.
Кенедија као пијанисту публика је била у прилици да чује и током другог дела концерта, у сјајном гершвиновском џезу. Додатну драж Кенедијевом наступу дала је његова, као и увек, непосредна и ведра комуникација с публиком.
Посебно одушевљење публике изазвало је извођење на бис. Прослављени виолиниста извео је традиционалне пемсе „Хајде, Јано“ и „Јовано, Јованке“, као и руску романсу „Очи чорније“.
Музичар који је познат и по својој страсти према фудбалу од публике је добио дрес фудбалског клуба Партизан с бројем 22.
Репертоар Најџела Кенедија обухвата разне музичке жанрове, од класике до Џимија Хендрикса. Наступао је и с рок легендама као што су Пол Макартни и Роберт Плант, свирао за британску краљевску породицу и сарађивао с бројним водећим светским оркестрима.
Похађао је школу чувеног Јехудија Мењухина, који се лично побринуо за његову стипендију, а потом и престижни Џулијард.
Кенеди је посебно наклоњен џез музици, а то је изразио обрадама нумера као што су „Summertime“, „They Can‘t Take That Away from Me и „Porgy and Bess“ на албуму „Kennedy Meets Gershwin“, који је објављен поводом 120 година од рођења Џорџа Гершвина.
Публика 50. Бемуса ће бити у прилици да до 20. октобра ужива и у наступу руског пијанисте Вадима Руденка, корејског виолинисте Едвина Кима, мексичког тенора Рамона Варгаса, Шарун ансамбла који чине солисти Берлинске филхармоније, Бродски квартета, Београдске филхармоније и многих других.
