Четири различите екипе научника биолога из САД раде на стварању генетски модификованог вируса који би требало да промени ДНК биљака са којима би дошао у сусрет. Један део научне јавности у Европи сматра да је ово покушај Американаца да створе перфидно биолошко оружје.
Научници из немачког Института „Макс Планк“, као и њихове француске колеге са Универзитета у Монпељеу заједно са правницима Универзитета у Фрајбургу, објавили су у часопису „Сајенс“ веома озбиљан чланак који читаоце не може да остави равнодушним. Наиме, у тексту се разматрају различити аспекти „револуционарног програма“, на којем раде агрономи и генетичари у САД.
Америчке експерименте финансира агенција Министарства одбране САД одговорна за развој нових технологија за војску Сједињених Америчких Држава ДАРПА. Ова агенција је учествовала у развоју технологија које су практично промениле свет, укључујући рачунарске мреже из које је настао интернет, основе Глобалног позиционог система (GPS), развој вештачке интелигенције и друге.
Огледи научника у САД би требало до доведу до тога да инсекти буду преносиоци, односно транспортери генетски модификованих вируса до жељеног места. Када стигну до поља или воћњака, инсекти би требало да посеју донесене вирусе.
Као циљ ових експеримената и научног рада званично се наводи „потрага за могућностима повећања отпорности различитих култура у случају суше, болести или претеране употребе хербицида“. Па ипак, европски научници који потписују чланак објављен у листу „Сајенс“ прибојавају се да је стварни задатак научника да створе моћно биолошко оружје.
ДАРПА не крије своје планове и још 2016. године је објавила да ради на „претварању инсеката штеточина у савезнике у борби за што већи принос“. Главни задатак експеримената који се врше у ту сврху јесте стварање технологије хоризонталне генетске модификације живих организама, у овом случају инсеката, како би се помоћу њих стварале генетске промене на одређеним биљним културама. Тежи се ка томе да се овакви огледи не раде само у лабораторијама, већ у природи, на пољима и воћњацима, већ засађеним различитим културама, како би се проверила стварна могућност повећања приноса уз употребу инсеката као „транспортера вируса“.
Радови на овим истраживањима су почели лета 2017. године и за експерименте је издвојено 27 милиона долара. Новац је био подељен између четири мултидисциплинарне групе научника.
Бивши члан Комисије УН за биолошко и хемијско оружје и војни експерт Игор Никулин за Спутњик објашњава да у ове и сличне пројекте Пентагон улаже милионе ако не и милијарде долара. Наш саговорник додаје да је ова тема заиста актуелна, имајући у виду да је на територији бившег СССР-а, Америка изградила 30 лабораторија које се баве сличним испитивањима.
„Најразвијеније лабораторије и даље имају САД и Велика Британија. У области биотехнологија и генетском инжењерингу, као најсавременијим наукама, ове две државе су далеко испред осталих. А постоје назнаке да је још пре 30 година тадашњи шеф ЦИА Вилијам Кејси наложио да се ради на издвајању одређених сојева вируса у ове и сличне сврхе“, објашњава руски експерт.
До сада се против штеточина које шире болест и изазивају епидемију или у случају лоших метеоролошких услова механизам обезбеђивања стабилности приноса огледао у промени генетике самог семена. Сада се ради на стварању механизма да се путем инсеката већ зрелој биљци пошаље помоћ у виду модификованог вируса који би требало да реши проблем. Метода коју развијају амерички биолози данас се може назвати револуционарном и она би реално могла да омогући постизање неопходног ефекта. Међутим, научни рад на усавршавању ове методе крије и бројне потенцијално опасне последице.
Доктор биолошких наука и заменик научног директора Института биологије развоја у оквиру Руске академије наука, Алексеј Куликов за Спутњик објашњава како је могуће користити модификоване вирусе.
„У природи се вируси налазе свуда где могу наћи домаћина, према којем се они сами природно модификују, односно мутирају. Иако су вируси ’уско специјализовани‘, њих могу преносити различити носиоци — знамо да у природи постоје инфекције које прелазе са животиња на људе, управо зато што се вируси лако прилагођавају. Вируси функционишу тако што се уграђују у геном домаћина и могу да утичу на њега. Када се вирус одомаћи, он почиње да врши њему својствене функције. Научници у овом случају желе да користе дату особину вируса како би изменили одређена својства домаћина у којем би се он настанио. Дакле, идеја је да ове модификоване вирусе уграде у геном биљке да би пренели, то јест променили неки важан ген биљке домаћина“, истиче Куликов.
Међутим, група европских научника, аутори текста у стручном часопису „Сајенс“, указује да истраживања у овој области могу довести до далекосежних али потенцијално веома опасних биолошких, економских и друштвених последица. Научници сумњају да пројекат није у стању да донесе реалне користи пољопривреди.
Да ли овај програм „Инсекти савезници“ одговара нормама безбедности човечанства? То засад нико не зна и зато су стручњаци забринути. Аутори чланка моле ДАПРА да у наредним фазама омогући већу транспарентност истраживања и доступност постигнутих резултата. Такође, европски научници пишу да „нема гаранције да ова истраживања у неком свом сегменту не нарушавају одредбе Конвенције о биолошком оружју“.
Алексеј Куликов истиче у којем случају се ова истраживања могу сматрати опасним по човечанство:
„Ако се претпоставља да вирус који се размножава у биљци има нешто опасно за човека и ако се то посматра као генетско оружје, онда не могу да замислим колико би софистицирана требало да буде ова конструкција како би вирус функционисао и у ћелијама биљке и у ћелијама инсекта и при томе био штетан по човека. Ако се ови експерименте спроводе зарад борбе против корова, то је онда опасно, ако ништа друго због тога што је коров саставни део екосистема и биоценозе. Ако се вештачки пусти вирусна инфекција на одређену територију, последице могу бити веома штетне. И уопште, игре са модификованим вирусима су веома опасне због свеукупног ефекта на природу. “
Засад је, кажу познаваоци прилика, део плана реализован у америчким стакленим баштама на експерименталним културама кукуруза и парадајза. Познато је и да као „превознике“ модификованих вируса амерички научници користе скакавце и биљне ваши, а раде на томе да још неке врсте штетних инсеката „оспособе“ за нову дужност.
Интересантан је и индикативан избор култура на којима се врше експерименти. Чињеница да се ради о кукурузу, може да наведе на помисао да се ради о „ратним припремама“, јер милиони људи широм света од Латинске Америке до Африке зависе управо од приноса ове житарице. Аутори чланка објављеног у научном часопису „Сајенс“ наводе да је америчка војска отворено одбацила експерименте на дувану и нани, јер ове биљке немају потенцијал да угрозе било чију националну односно прехрамбену безбедност.
