Спољнополитички одбор Европског парламента усвојио је нацрт Извештаја о Србији, у коме се први пут помиње и корекција граница између Србије и такозваног независног Косова.
Корекција граница уврштена је у извештај као један од 27 амандмана, у коме се каже да се подржава дијалог у којем посредује ЕУ као оквир за постизање свеобухватног договора између Србије и Косова.
„Сматра се да сваки споразум може бити прихватљив само ако је обострано усаглашен, узима у обзир укупну стабилност региона и међународно право“, закључује се у амандману који се односи на корекцију граница.
Одлуке, закључци или резолуције ЕП немају велики утицај на спољну и безбедносну политику ЕУ, објашњава професор београдског Факултета политичких наука (ФПН) Слободан Самарџић, а усвајање амандмана који спомиње корекцију граница указује, према његовим речима, на нешто друго.
„То је знак да је политички притисак према такозваном разграничењу отишао далеко. Он иде из правца САД према Европи и ту сада треба „обрадити“ најјаче земље, Немачку, Француску, Британију, која излази из ЕУ, јер су против те идеје. Сада се кренуло на Парламент, јер делује да је то неко законодавно и представничко тело, па је важно то што они кажу“, каже Самарџић.
Ствар је, према Самарџићевом мишљењу, опасна због тога што извештај ЕП наговештава, како каже, акцију у којој треба придобити јаке чланице ЕУ да би се дало зелено светло за разговоре о разграничењу.
Свака институција у оквиру система ЕУ има одређену важност, па и ЕП, каже професор ФПН Драган Ђукановић.
„Ипак, имајући у виду објективне околности како делује ЕУ, мислим да је веома значајно да се први пут на овај начин помиње (разграничење), чиме се отвара могућност да се интензивира дијалог Београда и Приштине и да се створи таква врста амбијента који би осигурао да дође до решења које би задовољило обе стране“, објашњава Ђукановић.
Прерано је у овом тренутку дефинисати шта се подразумева под корекцијом граница, додаје он, и треба сачекати неку од наредних етапа дијалога, када ће, према његовом мишљењу, све бити јасније.