Из руског Спасојаковљевског манастира у Србију су стигле мошти 18 светаца Ростовске и Јарославске земље, а уз благослов патријарха московског и целе Русије Кирила, митрополита јарославског и ростовског Пантелејмона и епископа жичког Јустина.
Игуман Спасојаковљевског манастира Августин рекао је данас пред Храмом Светог Саве у Београду да је то што су мошти руских светаца превезене на српску земљу сведочанство не само пријатељстава, него и духовног уједињења наших двају народа.
„Говорили смо данас о томе да смо начин живота формирали на основу начина живота светаца и у Русији, и у Србији. Гледамо како руски и српски народ налазе светлост када виде смисао живота. Видимо како се светиње додирују са нашим народом, велики се простори отварају човековој души и његовом разуму. И у Србији, и у Русији, црквени оци живели су овим уздахом живота, чували су тај уздах, сматрајући светињу главним принципом живота. То што српски народ са таквим гостопримством дочекује светиње из Русије, доказује реалност нашег заједничког духовног живота“, беседио је отац Августин окупљеним верницима.
Међу светитељима, чије су мошти стигле у Србију, налазе се и мошти Александра Невског, руског кнеза из 13. века, који је у два наврата победио западне крсташе — први пут 1240. на обалама реке Неве (по тој бици понео је и надимак), а други пут две године касније на залеђеном Чудском језеру победио је Тевтонске витезове. Ову његову победу у филму је овековечио чувени руски редитељ Сергеј Ајзенштајн.
Такође, у Београд су стигле и мошти Светог Сергија Радоњешког, једног од најпознатијих руских светитеља, оснивача Тројицко-сергијевске лавре. Свети Сергије благословио је 1380. војску московског кнеза Дмитрија Донског пред битку на Куликовом пољу, која је означила почетак ослобођења руских земаља од татарског јарма и уздизање Москве као најмоћнијег од свих руских градова.
Доношење мошти руских светитеља у Србију не може се измерити и израчунати земаљским мерама, каже главни уредник Телевизије Храм, отац Стојадин Павловић.
„Морамо рачунати, како на људе који сада живе у Русији и који воде Руску православну цркву и руски народ, те добронамерне људе, пријатеље српског народа, тако, сигурно, и пре свега, и после свега, и истовремено рачунамо и на светитеље који су живели у Русији и на руском небу“, каже Павловић.
Директор фабрике црквених звона из града Тутајева Николај Шувалов, који је заједно са игуманом Августином члан делегације која је допратила мошти из Русије, објаснио је да је у Русији обичај да се на месту значајних битака граде храмови и цркве.
„То имате и ви, али ми имамо и други обичај. Код нас се на местима великих битака скупља и народ да излије звоно. Жеља ми је да једно звоно излијемо и на Косову Пољу“, објавио је Шувалов, уз овације присутних верника.
Ова идеја дубоко је дирнула Веру Карић, једну од многобројних грађана Београда који су дочекали мошти на платоу испред Храма Светог Саве. За њу као верника данашњи дан је велики.
„Хвала Русији за то што нас не заборавља у овим тешким тренуцима. Нама је доста дуго тешко, али што се сете да и на овај начин помогну и јако сам се обрадовала када сам чула где ће се саливати звоно, што нам даје велику наду да ће наше Косово ипак остати наше“, каже она.
Осећај поклоњења пред моштима 18 руских светитеља Љубинка Зарубица описује као чудесан и божанствен.
„Дах застаје, сузе навиру, као и сада када то гледате“, каже она.
Слично се осећа, како каже, и Радован Савић.
„Мени је изузетна благодат што сам дошао овде. Ако није присутан, човек не може да зна какав је то осећај“, каже он.
Поред оца Августина и Николаја Шувалова, у пратњи мошти из Русије дошли су и начелник Ростовског рејона Јарославске области Алексеј Константинов, градоначелник Ростова Великог Андреј Лос и власник фармацеутске компаније „Протек“ и оснивач хуманитарног фонда „Светитељ Григорије Богослов“ Вадим Јакунин.
Ростов Велики један је од градова такозваног Златног прстена, групе старих градова Русије. Да би га разликовали од Ростова на Дону, у Русији је познат као Ростов Велики. Једно је од најзначајнијих туристичких средишта у Русији.
Мошти руских светитеља налазиће се у Београду до 13. октобра, када ће бити пренете у Ивањицу и остаће у Жичкој епархији до 11. новембра.
