Од почетка године цена нафте је расла стопом од 50 процената, а од момента када је Америка једнострано изашла из нуклеарног споразума пет светских сила са Ираном — 20 процената.
У емисији „Енергија Спутњика“, гост Јелице Путниковић, Небојша Ћулум, члан Извршног одбора струковног удружења Српске нафтно-гасне асоцијације и стручни сарадник Националног комитета Србије, предвидео је бурну јесен на тржишту сирове нафте.
„У наредних месец дана ћемо практично бити сведоци великих турбуленција на тржишту нафте. Просто не можемо да знамо које земље ће заиста да се одазову америчком позиву на санкције. Видимо да Јапан практично одустаје од санкција Ирану, што значи да можемо да очекујемо нове санкције, али овог пута према Јапану“.
Земље Европске уније које су имале велике инвестиције у Ирану нису раде да прихвате увођење ултимативних санкција. Због тога може да се догоди да неке од њих следе пример Јапана. Ћулум каже да те државе већ траже различите модалитете како да се превазиђе ситуација путем одређених клириншких трговачких модела.
Ћулум објашњава да су произвођачи нафте из шкриљаца постали конкурентни и са нижом ценом нафте, јер су успели да оптимизују своје трошкове и да их спусте на најнижи могући ниво. По његовим речима, без обзира на то, висока цена нафте одговара, како Американцима, тако и њиховим конкурентима, али ако се тако настави, то може довести до ситуације коју нико не жели.
„Руски министар енергетике Александар Новак је рекао да, по његовој претпоставци, у садашњој цени од 85-86 долара, неколико долара представља ризик куповине. То јест, искључиво се односи на садашњу нестабилну ситуацију. Дакле, садашња цена нафте није базирана на традиционалним драјверима као што су понуда, потражња, курс долара према другим валутама, него се цена формира на основу изјава, у овом случају америчког председника. Такав скок цена нафте који није базиран на потребама привреде врло лако може да окрене смер у супротном правцу.“
Гост Спутњика је сигуран да велики произвођачи, као што је Русија, неће исхитрено реаговати отварањем нових бушотина и покушавајући да попуне евентуалне рупе на тржишту које би се појавиле када, због санкција, нестане иранске нафте на тржишту.
„Неки извештаји, као што су извештаји Међународне агенције за енергетику, ОПЕК-а и тако даље, говоре да ће ипак и у 2019. постојати благ пад у потражњи, која је у августу доживела магичну цифру од 100 милиона барела дневно. Човечанство је прешло ту замишљену границу. Очекивати те брзе реакције на потребе тржишта, може да се обије о главу земљама произвођачима и чини ми се да би они требало да покажу тактичност и да пусте тржиште да тражи више него што тражи у садашњем моменту.“
Распетљавању замршене ситуације не доприносе ни политичари који се утркују неодмереним и саморекламерским изјавама. Хвалисање америчких политичара како је Америка почела да доминира на светском нафтном тржишту нема много везе са реалношћу, јер је за преузимање доминације у том сектору потребно време. Ћулум подсећа да је историја Америке као извозника нафте стара свега две године и наводи статистичке податке који је стављају у исту раван са Русијом или Саудијском Арабијом, а никако испред.
„Потенцијал Америке не можемо још да сагледамо и морамо да се ослањамо на информације које се пласирају из САД. Статистички подаци кажу да је њихова производња тренутно на 10-11 милиона барела, што значи да су практично у истој равни са Русијом и са Саудијском Арабијом и да њихов потенцијал за експлоатацију иде до 14, а у оптимистичким изјавама до 16 милиона барела дневно. Да би се то развило, неопходно је да буду задовољна два фактора или предуслова, а то су да постоје капацитети за проширење и други да постоје могућност за инвестирање у тај сектор. Америка овај други предуслов може да испуни, а што се тиче капацитета, то ћемо искључиво опсервацијом у наредном периоду моћи да закључимо шта је права истина.
Престолонаследник Саудијске Арабије је изјавио да ће Русија за мање од двадесет година нестати са тржишта нафте, а из Русије је стигао одговор да ће напротив, производња и извоз сирове нафте расти. Ћулум каже да не схвата зашто су руски званичници уопште коментарисали такве тврдње, јер цифре, како он каже, говоре супротно.
„Русија се налази на осмом месту са потврђеним резервама од 80 милијарди барела. Мислим да ће Русија још јако дуго бити извозник сирове нафте. По дугорочним прогнозама, односно извештајима релевантних енергетских институција, Националне агенција за енергетику, малопре поменутог ОПЕК-а и других истраживача, до 2100. године се не очекује да ће руска производња пасти испод 10 милиона барела.“
Иран се по резервама нафте налази на четвртом месту на свету, а њихове потврђене резерве сирове нафте су дупло веће него руске. С обзиром на то да многе руске и кинеске нафтне компаније имају учешће у нафтним пољима у Ирану, Ћулум сматра да разлози за увођење санкција нису најјаснији. Као један од могућих разлога наводи потребу да се избаци произвођач који партиципира са два-три посто на светском тржишту и да се на тај начин подигне цена нафте због америчких произвођача гаса из гасних шкриљаца. Такође, он подсећа на политичке утицаје на локалу, шиитско-сунитске утицаје Саудијске Арабије, која је верни савезник Америке.
Економски проблеми Венецуеле се одражавају на укупну светску потражњу за нафтом, а Ћулум каже да Јапан и Индија, који су велики купци, покушавају да спрече да Иран доживи судбину те државе.
„Треба имати на уму да један од највећих пројеката који је тренутно актуелан у свету, кинески пројекат Пут свиле пролази кроз Иран. Кина има озбиљне инвестиције у том коридору, тако да и Кина и Русија нису заинтересоване да га пусте низ воду. Биће много теже поступити на исти начин са Ираном као што су са Венецуелом, која је изолована и главно тржиште су јој биле САД.“
Неизвесно је да ли ће цена нафте премашити 100 долара по барелу, због ситуације која се мења из дана у дан и наш гост каже да је то немогуће предвидети.
„Могу да предвидим да ће турбуленција трајати до почетка новембра, тј. до ступања на снагу санкција Ирану, а да ћемо у наредним месецима након тога ипак доћи у неку стабилнију ситуацију и да ћемо се вратити у основним и природним покретачима формирања цена, а то су искључиво понуда и потражња.“
