Више од 160 хиљада грађана дало је свој потпис за иницијативу да се за најтежа кривична дела почињена над децом, трудницама и немоћним лицима, уведе казна доживотног затвора. Фондација „Тијана Јурић“ иницијативу је предала Скупштини Србије. Међутим, нема назнака када ће се измена Кривичног законика наћи пред посланицима.
Иако је недавно премијерка Ана Брнабић изјавила да је њен кабинет у сталном контакту са Министарством правде, чија експертска група ради на изменама Кривичног законика, оснивач фондације, отац убијене девојчице Тијане, Игор Јурић, плаши се да о овом питању још ништа није учињено. Не само да нико из Фондације није у том правном тиму, већ нисмо добили ни одговор на питање ко су чланови експертске групе, каже Јурић за Спутњик.
„Експертска група, ако и јесте направљена, чини се да је настала про форме, да се ту конкретно ништа није десило. Када их неко пита докле се стигло са нашим предлогом, понавља се да је та група формирана. Чини се да је то само мртво слово на папиру“, каже Јурић.
Како Спутњик сазнаје у Министарству правде, експертска група је активна, али на округлом столу крајем прошле године окупљени стручњаци нису заузели заједнички став о увођењу казне доживотног затвора у кривично-правни систем Србије.
У Министарству скрећу пажњу на став Европског суда за људска права — да се казна доживотног затвора не може прописати и изрећи без права осуђеног да по одређеном основу захтева њено краће трајање, уз условни отпуст или помиловање.
„Будући да је Република Србија чланица Савета Европе, дужна је да поштује ставове Европског суда за људска права као своју међународну обавезу“, стоји у одговору који је Спутњику послат из Министарства правде.
Међутим, у Фондацији „Тијана Јурић“ подсећају да су на последњи скуп који су организовали овом поводом позвали и специјалног тужиоца Велике Британије, који је појаснио како у тој земљи функционише доживотна казна за убице деце и трудница. Подсећам да је Британија још увек део ЕУ, али није ни једина земља са доживотним затвором, каже Игор Јурић.
„Апсолутно се не косимо са било којим делом Конвенције. Tо је заваравање јавности. Jер ако више од 25 земаља у Европској унији има доживотну казну затвора, како се ми са тим можемо косити! Уосталом, Велика Британија, Холандија и рецимо Украјина имају доживотну казну затвора која не омогућава условни отпуст. То је прича помоћу које се цела ствар одуговлачи, да се не уради ништа“, сигуран је оснивач Фондације „Тијана Јурић“.
Објашњавајући да је реч о процедури за коју је потребно време у Министарству правде, подсећају да је стручна јавност више пута указивала да се мора узети у обзир тежина казне доживотног затвора и њен изузетан карактер, те да је потребно предвидети одређена ограничења у њеном прописивању и изрицању, односно, није могуће предвидети апсолутну забрану условног отпуста лицима која су осуђена на казну доживотног затвора.
„Министарство правде се нада да ће чланови радне групе ускоро изаћи са конкретним предлогом, које ће министарство упутити у даљу процедуру“, стоји у одговору ресорног министарства на питања Спутњика.
„Игор Јурић каже да неће седети скрштених руку, јер је реч о иницијативи која са улица може да склони убице. Нови потез повући ћемо до краја недеље, уверени смо да нема ресоцијализације убица деце, то није ствар нечијег осећаја, већ став стручњака који годинама раде са тим људима, без ефекта“, каже Јурић.
„Писаћемо сваком народном посланику понаособ, лично. Желимо да и на њих утичемо, можда они покрену Министарство правде. Заправо је нејасно ко кочи целу причу. После тога ћемо се још једном обратити премијерки, председници Скупштине и председнику наше земље. Спремамо се и за Уставни суд, желимо да искористимо и то право, а последња опција је референдум“, каже Јурић.
У Министарству напомињу да би увођење доживотне казне подразумевало и низ других законских измена, јер би она у потпуности заменила постојећу најтежу казну затвора у трајању од 30 до 40 година.
Прва радна група која се бавила предлогом измене Кривичног законика формирана је 2015. године, пре подношења иницијативе Фондације. Ово питање нашло се и на јавној расправи. Министарство правде је тада закључило да није могуће дати коначни суд о томе, јер је стручна јавност о овом питању подељена.
