Бошњачка академија наука и умјетности (БАНУ), Бошњачко национално веће у Црној Гори, Бошњачко национално веће у Србији, Бошњачка културна заједница и група других бошњачких организација упутили су апел министарствима просвете и културе Црне Горе да у складу са својим законским овлашћењима и дужностима покрену поступке забране и уклањања из својих школских програма две књиге „Горски вијенац“ Петра Првог Петровића Његоша и „Пешчаник“ Данила Киша.
Исти захтев је послат и министарствима у Србији, Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској и Словенији. У образложењу наведене иницијативе наводи се да је „садржај наведених књига годинама био научно-књижевна основа за конструисање националистичких и других антицивилизацијских и дехуманизирајућих односа, посебно према исламу и муслиманима“, пише „Дан“.
Они криве Његоша, једног од највећих српских и црногорских писаца, као и Киша, члана Српске академије наука и уметности, јеврејског порекла, да су својим делима, односно „мржњом према исламу и муслиманима“, створили извор мржње и сукоба између народа који живе на тлу бивше СФРЈ.
„Посебно истичемо да је антицивилизацијска порука наведених књига допринела да држава Босна и Херцеговина постане место које је на најдрастичнији начин било изложено рушитељским нагонима двеју кључних националистичких идеологија 20. века, односно великосрпске и великоцрногорске идеологије, које су биле пројициране кроз агресију против БиХ, када је почињен геноцид над Бошњацима“, наводи се, између осталог, у образложењу, где се додаје да су поменута дела, осим што су националистичка, такође и расистичка.
Аутори иницијативе пореде дела Његоша и Киша са Хитлеровим и додају и да се противе да било која награда носи име поменутих писаца.
„У овом контексту, апелујемо на Владу Црне Горе и позивамо премијера и министре да пониште одлуку о тзв. ’Његошевој награди‘ и да на тај начин искажу поштовање према муслиманским жртвама, Бошњацима и Албанцима, које су почињене у Црној Гори од ’истраге потурица‘, па до ратова деведесетих година прошлог века“, истичу бошњачке организације, које Влади Црне Горе дају рок од 100 дана да поступи по захтеву, пре него што се обрате институцијама ЕУ, УН, као и другим међународним организацијама.
У Министарству просвете Црне Горе су одговорили да не планирају да мењају постојећи план и програм.
„Црна Гора је мултикултурална и мултиетничка земља која се поноси управо својим различитостима, а чијем развоју наставни план и програм до сад нису били препрека, већ напротив“, саопштила је за „Дан“ портпаролка тог ресора Милица Лекић.
