Чак и да је прича о „руском мешању“ у америчке председничке изборе истинита, остаје питање да ли је то учињено „по налогу Путина“ или, напротив, са циљем да се он оцрни, пише Стивен Коен, напомињући да је у политичким круговима намера Трампа да сарађује с Русијом дочекана с негодовањем, „иако реалне алтернативе за то ни нема“.
Коен подсећа на међународне скандале са специјалним службама који су имали највише одјека у јавности: фамозни „Рашагејт“ у САД, тровање двоструког агента Скрипаља у Великој Британији, као и наводно убиство опозиционог саудијског новинара Хашогија у Конзулату Саудијске Арабије у Турској.
Чак и ако се не удубуљујемо у све перипетије истраге, остаје питање: да ли су те операције наручили „лично председник Путин“ или наследни принц Саудијске Арабије, како тврде њихови противници, или су их, напротив, покренуле снаге које нису под њиховом контролом како би их оцрниле, истиче Коен.
Прилично је извесно, наводи аутор, да су совјетске и америчке специјалне службе, односно поједине групе агената, спречиле „политику попуштања напетости“ Ајзенхауера и Хрушчова почетком шездесетих година, као и да су покушавале да спрече званично совјетско признање Западне Немачке.
Према мишљењу аутора, и у наше време се намеће питање: да ли су напади на Скрипаља или Хашогија пандани „операција агената без граница“. Те криминалне акције, сматра Коен, могу да буду дело противника унутрашње или спољне политике коју воде лидери Русије и Саудијске Арабије. Њихови противници су могли да ангажују одређене специјалне службе или неке од њихових сарадника, наводи Коен.
„Мотивација је принципијелно питање, а могуће је да је и једино. Зашто би Путин наручивао такву операцију у Великој Британији баш у тренутку када његова влада у иностранству води велику пи-ар кампању поводом Мундијала?“, пита се Коен.
Према његовом мишљењу, нипошто није јасно ни зашто би саудијском принцу било потребно да доведе у питање своју репутацију просвећеног лидера-реформатора на међународној сцени загонетном причом о нестанку опозиционог новинара.
„Како то често бива с тајним, прикривеним и дезинформишућим операцијама специјалних служби, ми не располажемо ни доказима, ни отвореним признањима, без чега је доследна анализа тих питања немогућа. Ипак, претходно наведена размишљања дефинитивно представљају довољну основу да се не жури са закључцима, у чему греше многи амерички зналци“, наглашава Коен.
Ни за кога није тајна да је у америчким политичким круговима Трампова намера да сарађује с Русијом „дочекана на нож“, укључујући и америчке специјалне службе, ЦИА и ФБИ, чак и његову сопствену администрацију. Ипак, пита се Коен, какву алтернативу реално могу да понуде Трампови противници, осим још строжих ограничења и економских санкција, које тешко да могу да буду корисне.
„Санкције, иначе, више подсећају на експлозије беса и друмско разбојништво него на истинску политику националне безбедности, због чега су често контрапродуктивне“, закључује аутор.
О неефиксности санкција сведочи и чињеница да је трговински биланс Русије недавно премашио сто милијарди долара. Светске цене нафте и гаса, основних производа руског извоза, већ су премашиле 80 долара по барелу и кубном метру, док је у федералном буџету Русије планирана цена била 53 долара, подсећа Коен.
Према његовим речима, санкције Конгреса САД су помогле Путину да убеди руске олигархе да врате капитал из иностранства. Оно што Кремљ годинама није успевао да учини, успеле су санкције: у Русију се током ове године, према разним прорачунима, вратило 90 милијарди долара, а тај пример могу да следе и други бизнисмени, наводи аутор.
