Танасковић је у интервјуу за „Радио Београд“ рекао да би то онда значило понављање свега што је Србија прошла у Паризу 2015. и 2017. године, где је у центру пажње, између осталог, било и српско културно наслеђе.
„То је политичко питање, може ли се обезбедити довољан број гласова, да, упркос свему, КиМ буде примљено у Унеско. Мој је утисак и процена да, кад би данас тај захтев био поднет, Косово сигурно не би могло да добије двотрећинску већину на Генералном заседању Унеска“, казао је Танасковић и додао да је пријем КиМ у Унеско стратешки циљ власти у Приштини и њихових међународних покровитеља.
Он је нагласио да је српска баштина на Косову и Метохији, иако је под заштитом Унеска, и даље у опасности, а да је јасно да је угрожавају они који тамо спроводе власт, с обзиром на то да Србија нема могућност да делује на терену.
„Ту долазимо до апсурдне ситуације да се неке државе, из чисто политичких разлога, залажу за то да КиМ уђе у међународну институцију културе и баштине, иако знају да су српска културна баштина и српски народ тамо угрожени, а гласали су за то да наша баштина буде на листи заштите Унеска. То су двоструки стандарди“, рекао је Танасковић.
Према његовим речима, једна од тенденција је да се на простору Косова и Метохије затре сваки траг српског вишевековног присуства, о чему сведочи српска материјална баштина која има универзалну вредност.
„Поједностављено речено, они који настоје да кажу да је Косово њихово, а не српско и да српско никада није ни било, веома би волели да та културна баштина уопште не постоји, као што би, усуђујем се рећи, неки у Црној Гори волели да Његош не постоји“, казао је Танасковић.
Он је оценио да ће Приштина наставити да врши притисак на монашке заједнице и да „административним смицалицама“ отежава живот свештенству и верницима.
Танасковић је рекао да је у току настојање да се изгради нови идентитет Косова, а који у ствари никада није постојао, као и да ту почињу претензије да, преко историјских фалсификата, српско постане „косовско“.
„У научној заједници то не може да прође. Међутим, у сфери паралелне реалности коју стварају политика и конкретне моћи на терену, на овом пољу може бити злоупотреба, и то је потенцијално већа опасност од физичког уништавања баштине“, истакао је Танасковић.