Експанзивни буџет, који ће идуће године повећати дефицит на 2,4 одсто БДП-а са овогодишњег плана од 1,8 одсто, једини је начин за смањење јавног дуга Италије, саопштио је Салвини.
Европска комисија претходно је одбацила предложени нацрт буџета Италије за следећу годину, тврдећи да његов дефицит и потрошња неће задржати италијански дуг на постојећем нивоу и да Италијани дрско крше европска правила о потрошњи.
Према речима Александра Гајића из Института за европске студије, сукоб владе у Риму и Европске комисије последица је размимоилажења политика националних држава-чланица ЕУ и европских институција — отуђених центара моћи у Бриселу:
„Нова коалициона влада у Италији настала је на том популистичком таласу и ту заправо Салвини има кључну улогу, па је због тога бриселска бирократија, а пре свега Европска комисија, перципира као непријатељску владу, која је неподобна и коју треба дисциплиновати. Тачно је да владе појединих европских држава имају последњу реч у формирању националних буџета и у принципу Европска комисија и европске институције не би смеле у то да се мешају“.
Постоје одређена правила, објашњава наш саговорник, колики може бити неки буџетски дефицит, али већина европских држава се тога не придржава и обично им је јавни дуг много већи него што су претходно договориле.
„Међутим, начин на који ЕК наступа према Италији је преседан када је реч о јакој реторици са којом покушавају да се мешају у унутрашње ствари суверених држава, а нарочито јер имају ту идеолошку компоненту према садашњој италијанској влади“, оцењује Гајић.
Са друге стране, додаје oн, постоји реалан страх Европске комисије да би италијанска економија, трећа по величини у ЕУ, са тако великим буџетом могла бити додатни дестабилизујући фактор у перспективи економског развоја ЕУ.
„Чињеница је да криза у еврозони још није превладана и да се у наредних годину-две очекује нови удар светске економске кризе, где ће ЕУ бити изузетно рањива. Наравно, у том случају, највећи проблем за Унију представљају велике економије, па је питање зашто се не мешају у формирање буџета Немачке или Француске, као и зашто се нису тако јако оглашавали током преговора између Велике Британије и ЕУ око ’брегзита‘“, примећује Гајић.
И Јелена Маслова са Института за Европу Руске академије наука каже за Спутњик да се напетост у односима између Брисела и Рима повећава откако је „жуто-зелена“ влада дошла на власт у Италији, а разлог лежи у чињеници да су лидеру Лиге, Матеу Салвинију, интереси грађана Италије приоритет.
„Што се тиче разилажења у економским питањима, све је почело још деведесетих година прошлог века, када је Италија журила да ступи у еврозону па је морала да испуни Критеријуме из Мастрихта. Лидери Лиге Севера су тада инсистирали на ублажавању ових критеријума, док су неке европске земље, укључујући Немачку, изражавале забринутост поводом тога да ли треба примати Италију у еврозону у првом таласу. Сада Италија крши ове критеријуме, као уосталом и друге земље, попут Француске и Немачке. Мислим да само балтичке земље и даље стриктно поштују Критеријуме из Мастрихта“, објашњава Маслова.
Наша саговорница подсећа да је Салвини одавно упозоравао да Италија неће попустити када је реч о буџету, али не верује ни да ће Брисел пристати на уступке.
„ЕУ има механизам санкција, који никада није био искоришћен. Међутим, уколико Италија настави да се супротставља одредбама из Брисела, не искључујем да ће доћи до увођења одређених рестриктивних мера против Рима. Са друге стране, одбијање да прихвати услове Брисела неће донети Италији никакве бенефите, напротив, погоршаће инвестициону климу у земљи, иако је, према резултатима 2018. године, италијанска економија у бољем стању него раније. Ипак, Салвини одбија захтеве из Брисела јер не жели да његова земља постане гето ЕУ, попут Грчке“, каже Маслова, уз оцену да је у обостраном интересу Европске комисије и Италије да заједно решавају проблеме.
На питање какве би последице могла да трпи Италија уколико не испуни захтев Европске комисије и у року од три недеље не достави нови нацрт буџета, Гајић каже да би могле да буду примењене мере попут искључивања државе која се не придржава правила ЕУ из процеса гласања на неки временски период.
„Међутим, то су крајње мере које досад нису примењиване и питање је да ли би у овом случају, везано за економску политику, могле да буду донесене. Ја бих, уколико до неких дисциплинских мера ипак дође, пре очекивао неку опомену италијанској влади“, сматра Гајић.
