Вест која је обишла свет и то у тренутку када велики број економиста упозорава да се налазимо на прагу нове глобалне кризе, а да се још нисмо извукли из оне која нас је задесила 2008, морала је да забрине. Поготово због црних слутњи да изгледа да „свет улази у хаос“, како је то оценио Акира Такеj, портфолио менаџер у компанији „Асет менаџмент уан“ (Aset Menagment One).
После пада индекса на Вол стриту два дана заредом у ишчекивању кварталних пословних резултата неких од највећих америчких компанија, у уторак су пале цене акције и на азијским берзама, а на европским су склизнуле на најнижи ниво у 22 месеца.
Улагаче су обесхрабриле и нове политичке напетости у вези са убиством новинара Џамала Хашогија у амбасади Саудијске Арабије у Турској, као и препуцавања Европске комисије и Италије о питању пројекције италијанског буџетског дефицита у идућој години.
На шта упућују цифре о паду индекса на берзама, да ли је реч о краткотрајној појави и да ли је претерана оцена да би свет могао ући у хаос.
Одговарајући на ова питања, саговорници Спутњика, главни брокер у брокерској кући „Моментум секјуритис“ Ненад Гујаничић и професор Међународних финансија на Београдској банкарској академији Зоран Грубишић, оцењују да је реч о привременим слабостима карактеристичним за берзанско пословање.
„Генерално говорећи, дешавања на берзама предсказују ситуацију у реалном сектору у наредних три до шест месеци. Међутим, не можемо рећи да сваки пад берзе, као што се дешава ових дана, предсказује дубљу кризу. Оно што се тренутно дешава јесте синхронизовано деловање неколико негативних фактора, а то је већ дуже време подизање камата у Америци, затим затегнутост на релацији Кине и Америке везано за царине и неколико геополитичких појава ових дана, као и криза у Италији по питању њихових јавних финансија“, објашњава Гујаничић.
Он напомиње да су се светске берзе од 2008–2009. године, када су дотакле свој минимум, значајно опоравиле, па високи нивои глобалних акција сада представљају плодно тле да када се десе овако негативни фактори пад буде много дубљи.
Указујући на непредвидивост тржишта као константу, Грубишић подсећа да су се овакви периоди историјског пада берзанских индекса већ дешавали у протеклих неколико година и у дужем периоду од 22 месеца. Таква је, додаје професор Међународних финансија, природа берзе која реагују на информације, а тренутно имамо доста затегнутих глобалних економских односа, какви су економски рат између Кине и Америке, неки други глобални валутни ратови, али и остали извори нестабилности.
Он напомиње да су у време претходне економске кризе берзански индекси пали за неких 30 одсто у релативно кратком периоду. Сада је, међутим, на делу такозвана клацкалица, имамо пад од неких пет до 10 одсто, па онда опет привремени опоравак, објашњава он.
„Тржиште јесте нестабилно, али не улази у класичну рецесију која по дефиницији значи негативан привредни раст у два или више узастопних квартала. То ми тренутно немамо. Нестабилност је тешко предвиђати. То је управо њена природа и само то можемо да кажемо. На коју ће страну то да се окрене, и да ли ће ова нестабилност још неко време потрајати, то не може нико да каже“, опрезан је у закључивању Грубишић.
На питање који су то показатељи на берзи који су најава и знак дубље кризе, Гујаничић каже да је то, технички посматрано, када берзе падну више од 20 процената од неког њиховог врха. Тад се може рећи да се берзанске акције налазе у фази тржишног медведа, како се то популарно зове, односно у фази корекције.
Он истиче да европске берзе од почетка године у просеку бележе пад између 15 и 20 процената и, поред кинеског тржишта акција, оне имају најлошији учинак у овој години. Али америчке берзе, с дуге стране, упркос паду у протеклом периоду, и даље бележе плус у текућој години и налазе се на позитивној територији.
„Ако би требало да се каже када би могла да уследи нека глобална рецесија, нека већа криза, можемо са сигурношћу рећи уколико америчка економија од овог нивоа падне једно 20-30 одсто. Онда сигурно можемо рећи да ће се у наредном периоду дешавати некакве неповољне околности у реалном сектору и у глобалној економији. А опет, с друге стране, ако дође до опоравка и стабилизације ових тренутних нивоа, можемо рећи да су то неке привремене слабости“, објаснио је главни брокер „Моментум секјуритиса“.
Гујаничић сматра да је од неповољних фактора који тренутно утичу на берзу од највећег значаја однос САД и Кине.
„Уколико се ту не постигне договор у погледу трговинских баријера, мислим да је извесно да светска економија у неком периоду у будућности иде у рецесију. То је из простог разлога што је реч о највећим глобалним економијама са највишим стопама раста и неповољне царине ће свакако ће утицати на нижи економски раст и повући остале економије широм света“, указује Гујаничић за Спутњик.
