Зоран Заев извојевао је, наизглед, коначну победу — обезбедио је парламентарну већину за предлог измена македонског устава у складу са Преспанским споразумом, упркос вољи грађана своје земље.
То је учинио куповином осам посланика опозиционе ВМРО-ДПМНЕ и то, за балканске, и не само за балканске прилике, не би било ништа ново, да Заев то није учинио, не зато да би прогурао неки важан, али не толико значајан закон, већ да би судбински предодредио будућност земље којом управља као премијер.
Други моменат у коме је Македонија јединствена као држава састоји се у томе што ВМРО-ДПМНЕ, иако опозициона, заправо најјача политичка странка међу етничким Македонцима. Као таква, према одредбама Охридског споразума, она је требало да формира владу са најјачом политичком снагом етничких Албанаца који живе у Македонији. Међутим, вољом некога изван Македоније, за премијера је изабран Заев, лидер Социјалдемократског савеза (СДС).
Док смо, како рече један београдски новинар у пензији, били сведоци како спикер македонског са изгледом римског патриција, броји гласове посланика, били смо сведоци и пада Зорана Заева. Не његовог пада као политичара, још ће се Македонци бавити њиме, већ његовог моралног пада.
Зоран Заев на власт је дошао на таласу антикорупцијских протеста, обећао је грађанима Македоније да ће се против корупције борити свим силама, бившег премијера Николу Груевског стрпао је иза решетака, да би се сада, у епилогу неуспелог покушаја да својој земљи промени име, послужио корупцијом да прогура свој план, када већ грађани земље чији је премијер то одбијају.
Према мишљењу директора ПР агенције Прагма Цвијетина Миливојевића, који такође напомиње да је македонска влада формирана противно већинској вољи етничких Македонаца, сви инциденти који су догодили пре судбоносног гласања у Собрању, били су управо у функцији тога да се изгласа оно што је изгласано и да компромитује свака друга врста размишљања.
„Није спорно да је већинска Македонија и за улазак у ЕУ и за улазак у НАТО. Али у једном тренутку кочница према НАТО била је делимично повучена и почело се размишљати на други начин, управо тај тренутак искоришћен је да се искомпромитује свака врста потенцијалног руског утицаја у Македонији. То је реприза онога што смо видели годину дана раније у Црној Гори и, фактички имамо исти резултат, исти крешендо. Улазак у НАТО без референдума“, објашњава Миливојевић.
За разлику од Црне Горе, где референдум није ни одржан, у Македонији је он одржан, али је седамдесет одсто грађана ћутало.
„Реч је о деградирању, односно о фалсификовању воље грађана. Додатно гласање у парламенту у коме се не крије да се купују посланици да би изгласали нешто за шта немају мандат својих бирача, показује да је Зоран Заев, заправо обрнуо пун круг. Он јесте, годину дана пре избора, постао лидер водећи демонстрације против корупције, али је показао да је најбољи продукт онога што се може назвати европска бирократија и европска корупција“, сматра Миливојевић.
Заев из Брисела и Вашингтона добија аплаузе за оно што би се у било којој земљи ЕУ или у САД звало изигравање демократије. Исте је аплаузе добио и за неуспели референдум. Међутим, аплауз који је сада добио посебан је, јер је честитку добио за организовање изигравања народне воље, закључује Миливојевић.
