Као бомба одјекнула је вест да су, готово истовремено, пресретнути „сумњиви пакети“, односно бомбе упућене на адресе Џорџа Сороша, брачног пара Клинтон, Барака Обаме и Си-Ен-Ена.
Сумњиви пакет наводно је пресретнут пре него што је стигао у Белу кућу која је осудила „подле покушаје напада“ и „застрашујуће чинове“, упозоривши да ће одговорни бити позвани на одговорност.
Најдраматичнији тренутак био је „пренос уживо“ панике на Си-Ен-Ену, односно тренутак кад је програм прекинут због дојаве о бомби. Кад смо већ код шоу-бизниса, и вишеструки оскаровац Роберт де Ниро „добио је бомбу“.
Ситуација са бомбама које су послате на адресе оних који се сматрају врхом леденог брега америчке „дубоке државе“ некако се згодно појавила уочи „међуизбора“ за амерички конгрес, каже за Спутњик историчар Саша Адамовић.
Према његовим речима, изгледа као да су „бомбе“ имале задатак да скрену пажњу јавности са неких ствари које не иду добро по америчку „дубоку државу“ и највероватније их треба посматрати у склопу онога што се тренутно дешава у Америци, односно, што се све време дешава у САД откад је Доналд Трамп победио на председничким изборима.
„Ниједна та наводна бомба, а послате су готово истовремено на различите адресе, није експлодирала нити је, као што је то било у неким другим случајевима, произвела било какав други ефекат осим медијског. Ту причу су дохватили не само медији америчке ’дубоке државе‘ на челу са Си-Ен-Еном, него, колико видим, том темом се уносно баве као да је диригована из једног центра сви глобалистички медији широм света, па тако и код нас“, каже Адамовић.
Саговорник Спутњика додаје да није сигуран да ће истрага коју спроводи ФБИ, који је један од инструмената „дубоке државе“ дати икакве резултате. А да је ФБИ инструмент „дубоке државе“ има довољно доказа, с обзиром како се постављао према Трампу и док је био председнички кандидат и кроз истраге о наводној умешаности Русије у изборе, а ево две године интензивне истраге и нема доказа да се тако нешто могло десити, додаје Адамовић.
„Наводну аферу неки већ сматрају ’фалс флег‘ операцијом која има задатак да изврши притисак или да зада ударац председнику Трампу и кампањи Републиканске странке за ове изборе. У том контексту можемо посматрати и такозвани караван миграната који кроз Мексико покушава да на силу уђе у САД. Све су то искушења пред којима се налази председник Трамп и Републиканска странка, за коју многи аналитичари тврде да је већ сада странка Доналда Трампа“, каже Адамовић.
Он додаје да многи аналитичари сматрају да је Републиканска партија постала Трампова странка још од избора Брета Каваноа за судију Врховног суда, кад су републиканци стали иза председниковог предлога.
„Све то је жеља америчке ’дубоке државе‘ да кроз ове ’међуизборе‘ који су врло важни помогне својим кандидатима, пре свега Демократској странци, не би ли се у самом Конгресу преокренула ситуација и да, у том случају, републиканци изгубе већину коју сада имају“, закључио је Адамовић.
