Откако је постављен за престолонаследника у јануару 2015. године, Мухамед бин Салман је учинио све како би показао да је способан да влада Саудијском Арабијом. Кренуо је у економске реформе, женама дозволио већа права, али је направио и неколико великих грешака. Започео је рат у Јемену, због ког је Саудијска Арабија на мети критика читавог света.
Последња грешка му је Џамал Хашоги, који је 2. октобра убијен и раскомадан у саудијском конзулату у Истанбулу. Док га цео свет види као главног кривца за смрт новинара, у Краљевини мисле да је лоше водио читав случај.
Саговорници емисије „Свет са Спутњиком“ сагласни су да је убијени саудијски новинар био веома контроверзна личност.
Борислав Коркоделовић, бивши спољнополитички уредник у Танјугу, каже да је Хашоги био у новинарству, али и дипломатији, повезан са тајним службама на западу, али ништа мање за њега нису били заинтересовани ни Турци.
Његов деда Мухамед Хашоги, према речима Коркоделовића, био је лекар на двору оснивача саудијске династије Ибн Сауда, а његов стриц Аднан Хашоги био је трговац оружјем, један од најбогатијих људи у земљи. Почео је да се пробија у време успона Осаме бин Ладена и пратио је његове почетне кораке.
„Занимљиво је да је био и саветник принца Фаисала ел Туркија, који је 20 година био шеф тајне службе Саудијске Арабије, а потом и амбасадор у САД и Великој Британији. На оба та места Хашоги је био његов представник за штампу“, каже Коркоделовић.
Иако је Хашогијево убиство трагично, на мети ове афере, према мишљењу историчара и публицисте Немање Старовића, налази се принц Мухамед бин Салман. Занимљиво је, каже, пратити кораке Беле куће, а пре свега председника Доналда Трампа и његовог зета Џареда Кушнера.
„Одређени кругови у Саудијској Арабији су антагонизовани принчевом влашћу у последњих годину дана, али ми се чини и да неки кругови у Вашингтону у свему виде прилику да направе озбиљан бочни удар на Доналда Трампа“, сматра Старовић.
И доцент на Факултету за међународну политику и безбедност, добар познавалац прилика на Блиском истоку Слободан Анђелковић сматра да је цела „афера Хашоги“ притисак на америчког председника. Он каже да је добро познато да због Ирана, али и због економских интереса, Вашингтон неће мењати став према Ријаду.
Анђелковић подсећа да је прва Трампова посета као председника САД била управо Саудијска Арабија.
„Трамп је са тадашњим министром одбране, а садашњим престолонаследником Мухамедом бин Салманом уговорио продају оружја у вредности од 110 милијарди долара, и то само у првој фази. То је и за њега као бизнисмена али и његове бираче веома значајно, јер САД захваљујући таквој политици доживљавају економски раст“, рекао је Анђелковић.
С обзиром на чињеницу да турски председник Реџеп Тајип Ердоган каже да Анкара има још докумената и информација о убиству саудијског новинара које ће открити „када буде право време“ Коркоделовић наглашава да Турска веома мудро пласира информације „на кашичицу“, јер је то полицијска држава.
Коркоделовић, пре свега, поставља питање коме је пала на памет идеја да на једног човека пошаље 18-члани одред „Тигрови“. Према његовом сазнању, они „раде“ већ годину дана, а ово им је била прва операција у иностранству. „Чини ми се да је принц преценио и своју, а и моћ своје државе да може да предузима такве мере. Сматра да ће му остатак света толерисати овакве поступке због значаја Саудијске Арабије као регионалне силе и енергетске суперсиле“, оценио је Коркоделовић.
Старовић, који је и сам аутор криминалистичких романа, каже да не верује у случајности и у томе налази индикатор да би „случај Хашоги“ могао да буде замка за престолонаследника Мухамеда бин Салмана. Према његовом мишљењу, принц је највероватније издао налог за ликвидацију Хашогија, јер је он радио све да уруши његов углед, али је она могла бити урађена на стотине других начина, мање упадљивих.
„Чини ми се да овај случај може бити индикатор, али и катализатор крупнијих промена у савезништву Вашингтона и Саудијске Арабије, које је дефинисало Блиски исток у другој половини 20. века. Међутим, када погледамо десет година уназад, видимо да положај Саудијаца слаби, јер Америка више није зависна од њихове нафте. Ријад је схватио да време не ради за њих, да њихова моћ у Персијском заливу слаби и да морају да покушају да преокрену ситуацију. Због тога су много уложили у сарадњу са новом Трамповом администрацијом, а Хашоги је то нарушавао“.
Старовић додаје да ће Вашингтон инсистирати на томе да Саудијска Арабија испуни обећање да ће повећати производњу два милиона барела нафте дневно како би се успорио раст цене тог деривата, јер САД желе да стопирају нафту из Ирана.
Истанбулски тужиоци припремили су захтев за изручење 18 осумњичених за убиство саудијског новинара који се терете за „убиство с предумишљајем, наношењем повреда или мучењем“, тврде у Министарству правде Турске.
Најављено је и да би главни тужилац Саудијске Арабије требало да допутује у Турску како би дао што више релевантних података. Коркоделовић ипак додаје да није нимало случајно то што је директорка ЦИА Ђина Хаспел одмах после убиства отишла у Анкару.
„Реџеп Тајип Ердоган покушава да извуче из овог случаја што више, и политички и економски. У читавом сунитском свету постоји реваншистички приступ према кући Сауда, јер је њен оснивач Ибн у ствари преузео престо од директног Мухамедовог наследника Шарифа од Меке“, сматра Коркоделовић.
Када се узму у обзир све званично саопштене чињенице, Анђелковић сматра да је на делу лицемерје западних сила које су због „случаја Скрипаљ“ одмах Русији увеле санкције, док са друге стране, на отворено признање Саудијске Арабије за убиство Џамала Хашогија, још не реагују.
