Заједничко коришћење традиционалног поморског наоружања и дронова требало би да побољша контролу над морима, „пошто је НАТО забринут због пораста претњи од руских подморница, јер је у време Путинове владавине Русија формирала нова, још неприметнија пловила које се користе у северном Атлантику и у тај ресурс улажу све више“, преноси „Дифенс њуз“.
Потписани план наглашава важност улоге беспилотних система који се користе за борбу против неухватљивих подморница.
Руски војни експерт, пуковник у пензији Виктор Баранец, за Спутњик каже да земље-чланице НАТО-а одавно раде на изради специјалних пројеката који обухватају стварање беспилотних поморских система.
„То могу бити подводни роботи којима се управља са палубе брода. Такав робот се спушта на одређену дубину, помоћу телекамере он, рецимо, испитује подводну мину, пресеца кабл, затим подиже мину на врх, где она бива уништена. Друга врста технологије може бити стварање малих беспилотних торпеда са навођењем. Она проналазе непријатељски подводни објекат и нападају га. Развој ове технике је добар, јер се тако чува људство, животи војника“, каже Баранец.
Додаје да се у свету све више модернизују средства за вођење рата на мору. Нагласак је како на роботизацији тако и на стварању система малих размера који ће се користити за борбу против подводних непријатељских сила, каже он.
„Подморница је велики објекат и детектују је акустички системи, док су мали роботи доста практичнији — нападају малим снагама, али са довољно муниције која може да нанесе штету подморници. Ово указује на то да НАТО разматра тактику и стратегију вођења подводних ратова. Ми у Русији такође радимо на томе. Развили смо веома моћан подводни беспилотни апарат ’Посејдон‘“, подсећа Баранец.
Војни аналитичар из Београда Александар Радић, међутим, каже да руска морнарица на располагању има мање подморница него било када у историји. Према његовим речима, иако се улаже у развој нових, и то импресивно изгледа, флота је далеко од доласка на ниво присуства на океанима које је имала у време Хладног рата. Ово је важно нагласити да би се схватило да су добрим делом разлози за потписивање оваквог плана у оквиру НАТО-а далеко од војних, то је сјајна прилика да се намакну паре фирмама које раде на развоју и производњи наоружања и војне опреме, каже Радић.
„Аналитичари са Запада кажу планира се, биће, развија се, али то је пре свега интерес компанија које могу да продају високу технологију и које, стимулишући страх, обезбеђују новац за своје пројекте. У таквим насловима има више интереса водећих компанија него што се заиста на војном плану неки проблеми виде као опасност. Рок уласка нових руских подморница у наоружање је доста пролонгиран, руски подморнички састави ће живнути у другој половини 2020. године“, тврди Радић.
Он додаје да то захтева превентивни одговор НАТО-а, али је акценат ипак на интересима компанија које увек имају спремне одговоре, само очекују новац. Много тога што се дешава на релацији Русија—НАТО у овом тренутку као подлогу има финансијске потребе компанија, каже он, и додаје да су ову причу највероватније иницирале Сједињене Државе.
„У овоме треба препознати и Трампову јасну визију, његову жељу да америчке компаније преузму што већи удео у снабдевању наоружањем и војном опремом европских чланица НАТО-а. Иза нас је период у коме је Европа настојала да буде што самосталнија, европске корпорације су настојале да подмире своје потребе, пре свега из финансијских разлога, да паре остану код куће. Са Трамповом ером наилази талас у ком ће се инсистирати на томе да више пара одлази америчким фирмама“, каже овај војни аналитичар.
Трка под водом се наставља. Прошле недеље су САД пустиле у рад најновије атомске подморнице ССН-791 „Делавер“ и ССН-792 „Вермонт“, које су ојачане крстарећим ракетама „томахавк“. Русија је ових дана обзнанила да ће подморнице пројекта „Бореј А“ и „Јасен М“ — атомске подморнице „Кнез Владимир“ и „Казањ“ — постати део Ратне морнарице следеће године.
