У вези са тим, НАТО намерава да у пракси испита како ће ласер радити „у различитим конфликтним ситуацијама и у различитим географским зонама“.
Таква истраживања већ су спровођена и њихови резултати су свима познати. Организовање поновљених експеримената може се диктирати не само војним него и геополитичким задацима, истичу стручњаци.
„У области развоја система опремљених ласерима високе снаге постигнут је толики напредак да је врло вероватно да ће се у блиској будућности чланице НАТО-а суочити са ситуацијом у којој ће коалиционе силе или противници употребити ове ласере“, тврди се у пројекту НАТО-а.
Северноатлантска алијанса је закључила да не треба оклевати, већ да је потребно испитати како ласер ради у различитим географским зонама. Посебна забринутост војног блока повезана је са претпоставком да атмосферски услови могу значајно да смање убојитост ласерског зрака.
„Падавине, влага, аеросоли и други неповољни услови могу силно утицати на ласерске зраке. Пошто ће ово имати последице на опсег, убојитост и неопходно трајање зрачења, пре употребе ласера неопходно је квантифицирати могући утицај временских услова како би се правилно испланирала и спровела употреба ласера на свим етапама неутрализације циља“, наглашава се у документу.
Планирано је да испитивања буду спроведена до 2021. године, а о њиховим резултатима ће бити обавештене све чланице алијансе, као и Аустралија.
Непробојни облак
У међувремену су научници већ експериментисали са ласерским оружјем, а експерименти су показали да је такво наоружање ефикасно само у идеалним временским условима, истиче војни стручњак и уредник магазина „Арсенал отечества“ Алексеј Леонков.
„Експерименти са ласерским оружјем су показали да његове способности опадају не само са растојањем него и у условима атмосферских појава као што су снег, киша, магла. Значи, ако се ваздушна мета крије иза облака, немогуће ју је уништити. У најскоријој будућности коришћење ласерског оружја у густим слојевима атмосфере није предвиђено“, нагласио је стручњак.
Леонков је такође напоменуо да се Американци одавно баве развијањем ласерског оружја. У јулу 2017. године америчка ратна морнарица је известила о тестирању ласерског оружја у Персијском заливу, када је десантни брод „Понс“ помоћу ласера уништио мали дрон, али то се одвијало у идеалним временским условима.
Широка употреба ласерских система је и даље изазов, сматра председник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов.
„У овој фази је вероватноћа употребе ласерских система као равноправног оружја веома мала, јер на њега утичу различити фактори средине у којој се користи, на пример густина ваздушног слоја, утицај временских услова, на пример кише, која ствара рефлексију. Поред тога, имајући у виду да је ово енергетско оружје, оно је веома подложно температурним утицајима“, нагласио је стручњак. Према његовим речима, ласерско оружје тренутно служи као систем за навођење и циљање, а за коришћење таквог оружја као одвојене борбене јединице потребан је озбиљан технолошки развој.
Ласери за Европу
Међутим, НАТО, а пре свега САД, полажу велике наде у ласерско оружје.
„САД покушавају да истакну своје приоритете. Након што је свет сазнао о нашим успесима у развоју нових врста оружја, САД су морале да пребаце ласерске системе у Европу и наравно да то показује жељу САД да повећају своје способности“, изјавио је доктор политичких наука Андреј Кошкин.
Подсетимо да је у марту ове године америчка војска пребацила у Немачку оклопни транспортер „Страјкер“, који је опремљен мобилним високоенергетским ласером. Према саопштењу Пентагона, транспортер би требало да допуни традиционалне ракетне системе противваздушне одбране, а помоћи ће и у процени могућности таквог ласера у европским условима.
Вашингтон је нагласио да ће демонстрација таквог оружја подстаћи друге земље-чланице НАТО-а да сарађују са САД на стварању нових система за обуку на територији Европе, чији би услови омогућили тестирање ласерског оружја без икаквих ограничења.
