Најаве да ће храна поскупети, да ће доћи до смањења броја аутомобила који се возе, па ће и ауто-куће да отпуштају раднике и на крају тотални фијаско светске привреде су шпекулације произашле из најобичније вести о промени еколошког прописа. Бизнис нафтом је јако осетљив, па је тржиште нафте плодно тле за шпекуланте разних врста.
Њима припада заслуга што је цена барела у једном моменту достигла и износ од рекордних 148 долара, а шпекулације информацијама и прогнозама се паушално објављују и доводе до померања у светској привреди, иако су углавном неутемељене чињеницама.
Овонедељни гост емисије „Енергија Спутњика“ Јелице Путниковић је био Горан Радосављевић, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије.
Према његовим речима, нафни сектор је увек погодан за шпекулације, те су у предвиђањима кретања цена јако битна очекивања. Како истиче, довољно је да једна кућа или неки економиста изађе и каже да, због нове регулативе која ће бити имплементирана или због електричних аутомобила или због нових санкција Ирану, очекује да ће цена нафте порасти и тај окидач додатно повећава очекивања, а та очекивања онда додатно привлаче шпекулативни капитал у тај сектор.
„Претходних годину дана, када је цена нафте почела благо да расте — причам о цени ’брента‘, када погледате које инвестиције су ушле уопште у сектор берзански роба, највише су шпекулативне инвестиције ушле у нафту и гас, зато што се очекује раст цена и очекује се да се преко ноћи заради. То се јасно види. Сектор нафте и гаса, почевши од производње нафте, а сада преко прераде, до малопродаје, има јако велико учешће у светској трговини и јако велики утицај на остале секторе, на транспорт, на производњу хране, тако да је у таквом сектору лако додатно манипулисати“, наводи Радосављевић.
Он напомиње да, уколико САД у новембру буду увеле санкције Ирану, то може да утиче на пад производње у тој земљи која је један од великих произвођача нафте.
„Са друге стране, имамо ниво светског раста који је доста велики. Очекује се да у следећој години раст буде на нивоу 2018. године, нешто мало мањи — 3,6 одсто“, објашњава Радосављевић.
Поред потражње, на цену највише утиче улагање у истраживање изворишта и производњу, а има неких аналитичара који су тврдили да ће наредне године бити једноставно смањена понуда сирове нафте у односу на реалну потражњу. Остављајући шпекулације по страни и анализирајући релевантне изворе, Радосављевић се осврнуо на последњи извештај ОПЕК-а, с обзиром на то да ОПЕК производи 30 одсто светске сирове нафте.
„Њихове пројекције су да ће до 2020. године инвестиције бити довољне да задовоље потенцијалну тражњу. Међутим, 2020. године вишак капацитета, који се пре свега налази у Саудијској Арабији, биће на граници и уколико након тога настави да расте, већ следеће године ће се прећи та замишљена психолошка граница од 100 милиона барела дневно тражње за сировом нафтом. Ове године варира негде на 98 милиона барела, али никако да пробије 100. Следеће године се очекује да пробије 100. Након тога, већ 2023. године ће тај недостатак понуде довести до раста цена, уколико се нешто не деси“, предвиђа наш саговорник.
Радосављевић сматра да је у овом тренутку незахвално давати процену кретања цене нафте, јер чак и на њујоршкој берзи предвиђају кретање цене између 60 и 120 долара, што у преводу значи да ни они не знају. Без обзира на то олако баратање цифрама, он тврди да се у неким моментима прогноза јасно види, ако се пажљиво посматра, да је и политика јако битан фактор.
„Оно што можемо да уочимо, када погледамо у претходних годину-две, јесте да цена нафте има стабилну узлазну путању и да се у годину дана креће са 50, на неких 75 долара колико је сада. Објављивање поновних санкција Ирану, нека друга дешавања на Блиском истоку, показатељи су да ће се то наставити. У неком тренутку имамо неки већи пик, па нафта оде на 80 долара, али кад то испегламо, ми имамо неки стабилан раст. Ја очекујем да више капацитета стагнира, а да у свету постоји стабилна тражња, пре свега мислим на Кину и Индију, да расте отприлике близу два милиона барела на годишњем нивоу, док за земље ОЕЦД свега 0,4 одсто. Оно што за сада попуњава ту тражњу јесте производња у Бразилу и Канади. Ту мислим на производњу ’Шел гаса’ и ’Шел оила‘, односно производњу из уљаних шкриљаца. Учешће те производње у производњи САД 2008. и 2009. године је сад на нивоу 11-12 милиона барела. Данас је то више од две трећине њихове производње.“
Производња гаса из шкриљаца је таква да, чим је цена већа од 50 долара за барел, њима је загарантован профит и они могу да улажу у нова налазишта. Колико је баш тај гас из шкриљаца битан за континуирану производњу нафте и гаса?
Кад причамо о шкриљцима, треба бити обазрив, каже Радосављевић и подсећа да произвођачи гаса из шкриљаца кажу да могу да раде и кад је цена барела 30 долара.
„Компаније повећавају производњу из године у годину и очекује се повећање производње гаса из шкриљаца. Америка је била највећи нето увозник сирове нафте, сада то више није. Од прошле године извозе, а иако је то мали вишак који више не увозе, оставили су додатни подстицај на раст цена. Такође, последњих педесет година слушамо да ће нафте бити још педесет година. То су такође шпекулације. Сигурно се зна да постојеће резерве нафте сигурно има за осамдесет година, са технологијом вађења из уљаних шкриљаца се то додатно продужује. Очекује се да гас полако узима примат, пре свега из еколошких разлога, али ће нафта и даље у транспорту имати значајно учешће“, закључује Радосављевић.
