Какве промене ће донети нови немачки закон о усељавању који би по сазнањима Спутњика требало да ступи на снагу 1. јануара и да ли ће довести до масовног егзодуса и још већег одлива мозгова?
Аналитичар Мирослав Стојановић за Спутњик истиче да ће нови немачки закон поједноставити поступке добијања радних и боравишних виза пре свега за универзитетске и високообразоване људе.
„То је оно што вероватно највише занима овдашњу јавност, зато што прича о великом егзодусу паметног света није безразложна. Немачки подаци говоре да је у 2017. години за земље Западног Балкана издата 25.431 радна и боравишна виза. Интересантно је да је од тог броја половина неквалификована радна снага, а да је сасвим мали проценат академских и универзитетских кадрова, негде око 4 одсто.“
Стојановић наглашава да овај податак не треба да заварава, јер повластице које су иначе постојале за универзитетске дипломе за добијање плаве европске карте сада се проширују и дају се велике погодности, поготово за научнике природних наука, информатичаре, математичаре, електроничаре…
„Побројали су целу листу занимања за које је Немачка посебно заинтересована, не рачунајући наравно да и даље постоји велика потражња за људима у грађевинској струци и болничким сестрама и медицинском особљу. С тим што је акценат и највећи број оних којих се траже углавном на домове стараца, за неговатеље у болницама на неким периферним местима, али са доста добром платом.“
Према новим решењима, послодавац који нуди неко радно место не мора да тражи одобрење њиховог завода или агенције за запошљавање, већ он гарантује да је то место сигурно. На основу његове гаранције покренуће се поступак за добијање виза у дипломатским представништвима у сопственој земљи, објашњава Стојановић.
„Та радна места за која конкуришу наши људи пре свега су привилегована за Немце и за грађане ЕУ. Ако је за то радно место заинтересован неко од њих, он ће и по новом закону имати предност.“
Наш саговорник истиче да и даље остаје на снази закон из 2015. који је донет специјално за земље Западног Балкана, чија важност траје до 2021. године, где су те земље, укључујући и Србију, проглашене за сигурне земље.
„Не прихвата се захтев за азил или се прихвата у крајње занемарљивом броју, а акценат у новом закону које је припремало Министарство унутрашњих послова је да се никако не дозволи да у Немачку улазе људи који ће користити средства социјалних фондова, него који ће управо пунити те фондове. Дакле, радноспособни људи који ће покрити она места која иначе Немачка не може да покрије и која до сада није могла ефикасно да покрије из земаља ЕУ.“
Стојановић не верује да ће то довести до драматичних последица и масовног егзодуса грађана из земаља Западног Балкана, иако је интересовање за рад у Немачкој велико.
„Међутим, остаје и даље доста дуг процес добијања радних дозвола. Проверава се много ствари, да ли је неко већ боравио у Немачкој, да ли је и какве је трагове оставио после тог боравка… Те провере могу да потрају месецима.“
То се, вероватно, неће променити и поред измена које се највише односе на високообразоване кадрове за које је изражена потреба у Немачкој.
„За те профиле се нешто скраћује поступак. За њих је чак дозвољено и шест месеци боравка у Немачкој без обзира да ли унапред имају неко загарантовано радно место. Оставља се простор да у том периоду могу сами да траже посао у Немачкој, с тим да сами себе издржавају за то време“, закључује Стојановић.
За друге који добију европску плаву карту проверава се да ли радно место одговара њиховој квалификацији, да ли је потребна нострификација диплома и да ли су те дипломе упоредиве са дипломама неког од немачких универзитета. Ако се све то обави тако да буде повољно, потребна је и гаранција да то радно место обезбеђује годишњи приход од 48.000 евра бруто.
За оне за којима постоји прека потреба, спушта се граница и поједностављује се њихов улазак, али то важи за већ поменуту категорију научника природних наука, за информатичаре, итд.
Србију иначе сваке године напусти више од 30.000 грађана, а према анализи Светског економског форума наша земља је на високом четвртом месту по одливу људи.
Србију напушта радно способно становништво, стручњаци свих занимања, од занатлија, па до лекара. Колико је исељавање најквалитетнијих кадрова узело маха видљиво је и по томе што, према подацима Лекарске коморе Србије, сваке године 800 лекара узме сертификат неопходан за трајно или привремено запошљавање у иностранству.
