То показују резултати данас представљеног истраживања „Миграције студената“, које је спровео Кабинет министарке задужене за демографију и популациону политику.
Министарка Славица Ђукић Дејановић рекла је на конференцији за новинаре да је најдрастичнији податак из целог истраживања тај што је четвртина оних студената који би да оду већ решена у одлуци да то и учини, без обзира на мере које би предузела држава у намери да их задржи у Србији.
„Од популације младих коју питамо ’шта би требало да се догоди у Србији, а да не одете‘, једна четвртина која планира да оде, каже да нема ниједне мере која може да их задржи. Они су већ донели одлуку“, рекла је Славица Ђукић Дејановић.
Она је истакла да је циљ истраживања да се прикупе сви подаци који ће се односити на креирање конкретних мера и стимулативних активности за задржавање младих у Србији.
Када је реч о планираној дужини боравка у иностранству, 50 одсто оних студената који би да оду из Србије, не планира да се врати, 19 одсто би да се врати, али кад обезбеде довољно новца за покретање сопственог посла у Србији, док би се 13,8 одсто вратило када економска ситуација у Србији буде боља и стабилнија.
У истраживању је учествовало 11.013 студената државних и приватних високошколских установа у Србији, међу којима су 56 одсто студенткиње.
Славица Ђукић Дејановић каже да међу онима који планирају да након завршетка школовања потраже боље услове живота у у иностранству предњаче студенти информационо-комуникационих технологија, чак њих 36,5 одсто и студенти из области медицинских наука, више од 30 одсто, док је мањи удео студената из области друштвених наука.
Међу државама у које би студенти најрадије одлазили, каже министарка, предњачи Немачка, а сваки четврти студент, односно њих 24 одсто који би да оду из Србије, планира да оде баш у ту државу.
Затим следе САД (11 одсто), Швајцарска (10,7 одсто), Аустрија (8,7 одсто) и Норвешка (6,3 одсто).
„Немачка се налази на првом месту најпожељнијих држава за студенте свих подручја студирања, осим за ИТ студенте који би најрадије да оду у САД и да тамо започну посао и живот“, каже Славица Ђукић Дејановић.
Главни разлози за одлазак у иностранство које студенти наводе су немогућност налажења посла у струци (27 одсто), слабо плаћен посао у струци (21 одсто) и низак животни стандард (20 одсто), док су за њих главне предности живота у иностранству лакше налажење посла у струци и боље плаћен посао, висок животни стандард и боља могућност професионалног напредовања.
Више од половине оних студената који би да оду у иностранство каже да не би напустило Србију ако би им било обезбеђено да добију новац за покретање сопственог посла (15 одсто), ако би добили стимулативне кредите било које врсте (4,3 одсто), ако би добили могућност за повољне стамбене кредите (2,3 одсто) и ако би добили подстицаје за бољи научни рад (1,4 одсто).
Каже да Министарство ради на усклађивању програма који се нуде ученицима и студентима. Већ је уведено програмирање у оквиру информатике за пети разред основне школе, као и нова одељења у гимназије усмерена на ИТ, а ученици могу да стичу практична знања кроз програм дуалног образовања.
„Радимо на побољшању програма на факултету и на већим уписним квотама за оне професије тражене на тржишту, а обезбеђујемо и разне програме стипендирања“, каже Стојановић.
Танјуг
