Аналитичари оцењују да су амерички протекционизам и трговински рат који су започеле САД разлози који присиљавају земље у региону да траже нова тржишта и нове путеве испорука.
Планове о коришћењу Транссибирске железнице изнеле су власти јапанских и корејских провинција на Конференцији о међународној размени и сарадњи регионалних администрација земаља Североисточне Азије у Владивостоку.
Заменик гувернера јапанске префектуре Тотори Ногава Сатоси је рекао да Јапан намерава да ове године у сарадњи са Русијом изврши логистички експеримент, користећи Транссибирску железницу и трајектну линију између Русије, Јапана и Јужне Кореје.
Према речима Сатосија, главни задатак је да се направи нови транспортни коридор повезивањем кинеске провинције Ђилин, а касније и других територија, са трајектном линијом ДБС (руски Владивосток — јужнокорејски Донге — јапански Сакаиминато).
Сатоси је такође навео да је у априлу ове године успешно завршен други логистички експеримент у којем су учествовали представници Јапана, Русије и Кина. Он је прецизирао да је префектура Тотори, у сарадњи са представницима провинције Ђилин, обезбедила упловљавање трајекта ДБС у луку Зарубино са каснијим царињењем и превозом робе из луке Зарубино у Кину. У поређењу са луком Даљен постигнута је висока брзина превоза и у исто време откривен низ задатака које треба решити.
Главни задатак који сада пред себе стављају јапанске власти је стварање нових, профитабилнијих транспортних коридора.
Раније је јапански лист „Јимиури“ објавио да Русија и Јапан планирају да искористе Транссибирску железницу за развој такозваног „трећег канала превоза“ робе између две земље.
Тренутно се роба између Русије и Јапана превози авионима и бродовима, а тај други вид превоза траје прилично дуго. Роба морем путује и по два месеца, а авионом је транспорт много бржи, али и скупљи.
Према проценама стручњака, превоз робе Транссибирском железницом омогућиће да се расходи смање до 40 одсто, док ће рок испоруке износити између 20 и 27 дана, мада има и оних који тврде да ће бити довољно и само две недеље.
Руски експерти кажу да се Јапанци нису случајно заинтересовали за такве пројекте — најважније ствари су поузданост и брзина, а велику улогу је одиграла и повећана тензија на традиционалним морским рутама које Јапан користи за транспорт робе у Европу, па је Токио тражио алтернативу.
Како објашњавају аналитичари, на традиционалним морским правцима, које користи Јапан, постоји проблем са Кином која стално шири свој утицај. Друге земље, укључујући и Јапан, против тога се боре, па нестабилност расте. Поред тога, ту је и фактор Северне Кореје. С те тачке гледишта најбезбеднији пут је кроз Русију. Друга алтернатива која привлачи пажњу Јапанаца је Северни морски пут.
За коришћење Транссибирске железнице није заинтересован само Јапан, него и Јужна Кореја. Вицегубернатор јужнокорејске провинције Канвондо Чон Ман Хо је уверен да ће уз помоћ руске железнице у скорије време постати могућа испорука јужнокорејске робе у Европу.
Он се нада да ће можда већ за три-четири године воз из јужнокорејског Бусана кроз Владивосток ићи у Сибир и чак у Европу.
Иначе, већ неко време се говори о повезивању корејских железница са руском Транссибирском железницом, а многи тај пројекат називају историјским. Руски председник Владимир Путин је позвао корејске инвеститоре да активније улажу у модернизацију луке Владивосток, уређење и коришћење Северног морског пута и Транссибирске железнице.
За Јужну Кореју повезивање са Транссбирском железницом би било врло профитабилно у смислу транспорта робе у Европу.
Аналитичари оцењују да ће се Сеул у скорије време суочити са стравичним падом извоза због протекционистичких мера САД, а такође и због трговинског рата између Кине и САД. Тај рат ће се одразити и на јужнокорејске фирме које учествују у кинеском ланцу производње.
У таквим условима Јужна Кореја је веома заинтересована да испоручује своју робу у Европу са што нижим трошковима превоза, а железница је добро решење за то.
Политиколог Сергеј Гребењук каже да Русија има велики потенцијал за реализацију таквих пројеката.
„Идеја транспорта робе Транссибирском железницом и укључивање Русије у глобални процес сортирања и прераде терета постоји одавно и за то Русија лобира прилично дуго. Русија има прилично велики потенцијал за реализацију таквих пројекта. Као транспортни коридор ми имамо шта да понудимо и земљама Азије и земљама Европе. По мом мишљењу, ако та идеја не буде политизована и не буде део неких геополитичких игара, она је сама по себи перспективна“, рекао је Гребењук за Спутњик.
Према његовим речима, руска транспортна индустрија је спремна да се укључи у главне међународне логистичке пројекте.
„Транспортна индустрија у Русији прилично брзо пролази модернизацију у складу са потребама не само Русије, већ и наших најближих партнера. Пре свега, то се односи на железничку и поморску комуникацију. Тржиште логистике се развија веома брзо, а Русија има јединствену шансу да се у то укључи. Постоје сви предуслови за то. Русија је на путу модернизације, како би била конкурентна на глобалном тржишту“, каже Гребењук.
Русија и Кина такође тестирају испоруку робе новим рутама користећи Транссибирску железницу. Примера ради, крајем овог месеца је роба из Кине, уместо традиционалном океанском рутом, достављена железницом у Калињинградску област за само 13 дана.
Поред тога, коришћење Транссибирске железнице за испоруку робе у Европу економски одговара многим азијским земљама, пошто им омогућава да избегну прелазак неколико државних граница. У случају коришћења руских пруга кинеска, јапанска или корејска роба ће стићи до балтичких земаља пролазећи само једну царинску проверу.
Експерти оцењују да је главни разлог због којег до сада није било заједничких пројеката Русије, Северне и Јужне Кореје, Кине и Јапана у развоју логистике и коришћења руских транспортних могућности — политички.
Већ две деценије се говори о таквим пројектима, али се ништа не догађа. Сви разумеју предности и профитабилност, али пошто корејско питање није решено и притисак САД остаје, ствар се није померила са мртве тачке. САД никако није по вољи да дође до развоја сарадње у Источној Азији, уз учешће ових пет земаља.
У сваком случају, закључују експерти, све земље региона су заинтересоване за коришћење Транссибирске железнице, а јапанско-руска сарадња у том правцу могла би да створи климу за решавање спорних политичких питања, који се тичу Курилских острва, и потписивање мировног споразума између две земље, на шта се чека деценијама.
