Откуд овај нагли преокрет САД, једног од кључних играча кризе у Јемену, у коме је према подацима УН до сада погинуло више од 16.000 цивила?
Дугогодишњи дописник са Блиског истока, некадашњи дипломата Златко Диздаревић за Спутњик каже да Американци овако морају да реагују из два разлога, а пре свега зато што је прича о Јемену дошла до црвене линије. Годинама се из разних циљаних разлога крило шта се тамо дешава, а сада је то постало отворено јавно питање, па су Американци приморани да на њега одговоре, каже Диздаревић.
„Међутим, овде постоји и интерни амерички проблем — Трамп је сувише овлашћења и поверења, без превеликог размишљања, дао свом зету Џареду Кушнеру који се заиграо у тражењу историјског капиталног потеза који ће да се понуди Трампу. Опседнут тиме да повуче потез који нико до сада није, Кушнер је нашао великог пријатеља и партнера, болесно амбициозног саудијског принца Салмана који је сада на тапету. Трамп је и због тог очигледног односа приморан да ’повуче ручну‘, да реагује и заустави даље разарање Јемена“, каже Диздаревић, који оцењује да је за америчког председника тај потез ипак формалне природе.
Док је Саудијска Арабија под будним оком међународне заједнице због умешаности у убиство саудијског новинара Џамала Хашогија, аналитичари са Запада тврде да САД истовремено покушавају да зауставе пакао који су направили интервенцијом у Јемену, али и да појачају притисак на арапску Краљевину да обнови везе са другим суседом — Катаром.
У прилог томе иде чињеница да је прошле недеље контроверзни саудијски престолонаследник Бин Салман похвалио економију Катара, у ретком помирљивом наступу усмереном на суседну земљу.
Подсетимо, економска изолација Катара почела је у јулу прошле године када су Саудијска Арабија, Бахреин, Египат и Уједињени Арапски Емирати оптужили ту земљу да подржава терористе.
Диздаревић сматра да је Катар у овој кризи показао да је много прагматичнији од Саудијске Арабије. Они, такође, нису масло за Рамазана, нису „гуд гајс“ зато што су другачији од Саудијске Арабије, у питању су потпуно другачији интереси, али је Катар ипак шири у односу на контакте са другим арапским земљама и светским силама, каже наш саговорник.
„Отворенији су за неке који су црвена марама за Саудијску Арабију, као што је Хамас, па и Хезболах и друге снаге које су незамисливе за Саудијце. Катар није земља која је пристала да легне сто одсто на руду на начин на који је то Трамп несувисло понудио Салману на почетку свог мандата, прогласивши Саудијску Арабију за борца против тероризма у том региону, истовремено идентификујући Иран као носиоца тог тероризма“, каже Диздаревић.
Он додаје да Катар једноставно није желео да улази у конфликте зато што је Саудијска Арабија, заиграна у својим амбицијама, то хтела. Наш саговорник сматра да иза америчког позива и евентуалног прекида блокаде Катара стоје искључиво пословни интереси Сједињених Држава.
„Катар је довољно велики пословни партнер, довољно велики привредни интерес за Трампа, јер он само тако сагледава целу причу. Нема разлога да амерички председник елиминише Доху из својих послова, само зато што то Саудијци желе“, каже Диздаревић.
Додаје да ће оба процеса, демилитаризација Јемена и деблокада Катара, трајати онолико колико Американцима то буде потребно. Диздаревић мисли и да не треба очекивати никакво спектакуларно решење, ово су потези вруће-хладно у односу на интересе који се појављују, а то је најјасније ако се погледа ко је прошле недеље дошао на велики бизнис форум Саудијаца.
„Велики пословни мудраци, укључујући и Русију, схватили су да је Бин Салман у овом тренутку ужасно рањив због дешавања са Хашогијем и цела та интересна, пословна прича, може се боље решити у овој, него у ситуацији када је принц дрчан и када мисли да је власник пола света“, закључује Диздаревић.
Док Катар тврди да је неутралисао последице блокаде и да је највећи губитник због увоза, односно извоза, управо Саудијска Арабија, Јемен је суочен с највећом хуманитарном кризом у посљедњих сто година. У држави са 29 милиона становника, више 22,2 милиона људи живи од хуманитарне помоћи. Уједињене нације упозоравају да би, ако сукоб не престане, око 14 милиона људи у Јемену могло да умре од глади.
